E, da, ovo sam zaboravio. Kada sam poslednji put pred Ivanov odlazak bio da ih posetim, u proslu sredu, desila se zanimljiva epizoda.
Or three.
Naime, prvog puta je Tanja bila zanteresovana jaknom u kojoj sam dosao (vijetnamka sa zimskim uloskim americke armije - a sta drugo, LOL).
Prisla je bila da je opipa a takodje i onaj suskavi ulozak unutra, koji je skoro isti kao ulozak JNA vetrovki, znacete o cemu pricam. Popricali, ja ukratko objasnio sta je to, koliko je popularno u ex-Jugoslaviji pa cak i ovde medju omladinom, ponudio interesantni detalj da je ta u kojoj sam dosao iz 1969. i tako te sitnice.
Sad u sredu kad sam bio, nesto smo razgovarali oko garderobe i stilova dok je ona spremala rucak i onda smo ubrzo seli i da jedemo zaista umetnicki spremljenu ribu (salmon) sa ruzmarinom i povrcem - btw., Tanja je fantasticna kuvarica mada je, posto nisu imali frizider, Ivan obicno pred vreme rucka i vecere posalje u kupovinu svezih namirnica da bi ona to tek doneto i pravo iz frizidera samo onog u radnji pocela da sprema - i ja se setim da kod kuce imam Small Regular vijetnamku sa uloskom odnekud (zapravo ostala mi od pre nekoliko godina kada sam supruzi jednog mog pripadnika inace danas akademskog vajara i nastavnika likovne umetnosti u Novom Sadu uzimao pa u medjuvremenu nasao jednu jos bolju vijetnamku i tu bolju snajki poslao a ovu zadrzao u rezervi) i ponudim da joj donesem to kao poklon i uveravam je da je to taman njena velicina i da bi joj sjajno stajalo: rock 'n' roll, moderno, urbano, dosta devojaka koje nose to itd.
Video sam po njenoj ne-verbalnoj reakciji dok sam joj za stolom i za tim zaista sjajnim obrokom sve ovo govorio da bi ona uzela i taman sto je ona zaustila da nesto kaze, verovatno "da, donesi, hvala ti" Ivan, koji je sedeo pored mene za tim stolom-shankom u trpezariji koja je ujedno i dnevna soba, se oglasio jednim vrlo hladnim "Pa necemo to", na sta je Tanja kako mi se cinilo odustala od izgovaranja toga sto je, cenim, mislila i nastavila da obeduje.
Bilo mi to ne malo cudno ali mislim se u sebi tj. podeziram, "dobro, mozda ja uvek mislim da bas svako hoce da uvek primi bas sve sto ja ponudim i da bas tako i treba, sto ne mora biti istina".
Kad smo zavrsili sa zaista prva liga ruckom, jos malo smo razgovarali a onda posli uzduz i popreko po Bruklinu da Ivan za $80 kupi neke kosher slatkise koji u Pragu kostaju $20 - poklon za gospodju koja je Honzika nekoliko puta poducavala Hebrew a onda smo otisli i do Tanjinog bivseg radnog mesta po taj njen alat gde je on krajnje smucnjavajuce izazvao onu scenu sa nasiljem u tom frizerskom salonu i potom na Manhattan, u kupovinu garderobe i poklona za njegove u Pragu.
Najpre smo sisli u prodavnicu sportske robe u nekom suterenu, gde sam ja caskao sa zaista simpaticnom Latino prodavacicom od kojih 18 godina koja mi je odmah po ulasku tu zapala za oko dok su Tanja i on isli okolo i sa rafova skidali predmete, probali, razmisljali sta da kupe itd.
Tu me je on, usred tog prijatnog razgovora, grubo prekinuo i odvukao od te ljupke prodavacice pod izgovorom da mu treba savet oko nekih sportskih majica za Honzika a kad smo se dovoljno udaljili poceo je da se ceri i da na glas "proslavlja" to kako me je zeznuo i jos mi rece nesto kao "'oces, k*rac, sine".
Meni bilo smesno, momacka posla, na trenutak sam se osetio kao u zlatno vreme srednje skole kada smo jedni drugima pravili takve zvrcke, blamirali jedni druge pred ribama itd. Mada, istina, ne znam kako je to funkcionisalo po trgovackim skolama gde se skolovahu onolike kasirke, poneki povremeni taksista i odd pekar; za razliku od njega ja sam isao u musku skolu, elektrotehnicku, and the competition was merciless.
Sad, usli smo na 6-toj aveniji i otprilike 15-toj ulici i u neku robnu kucu odece a to vam je otprilike kao da udjete u onaj hangar za DC-10 na Surcinu, ta neka povrsina, i odeca koja u hiljadama komada visi na 20 metara dugim "racks" a kojih ima puno, redovi za redovima.
To je i prilicno neuredno jer zaista masa sveta gamize okolo i dosta tih odevnih predmeta sedi i po podu jer narod ne pazi, baca okolo ili ovi spadaju sa "racks".
Sta trazimo ovde, pitam. Tanja hoce da uzme neki kaput, veli. OK. Mi smo cekali dok je ona isla okolo i gledala, probala razne stvari i u jednom momentu kada nam se priblizila Ivan je odnekud sa tih racks ili mislim cak sa poda podigao jedan mantil sivo-maslinaste ili "sage" boje, isti kao boja vijetnamke, i dao joj u ruke.
Ona je to probala a dok je kaput bio na njoj ja sam primetio da on ima neke fleke, kao da je neko obrisao masne ruke o nj i to mu i rekao cak nacinivsi referencu na reci mog caleta koji bi u slicnim prilikama rekao nesto u fazonu "kao da je neko obrisao ruke u to".
Odmah zatim on je rekao Tanji da je kaput "odlican", da je "to to" i da ce da joj to uzme.
Ja nisam mogao da verujem. Kaput je bio kao oni mantili sto su tetkice, kuvarice i cistacice ("sto ono nesto mogu da mi rade") po osnovnim skolama u SFRJ nosile samo ne teget nego SMB, plus malo flekav i plus samo $10.99.
Zaboravio sam da pomenem da mi je Ivan, dok je Tanja obilazila okolo a mi cekali, na svom telefonu pokazao Oksinu sliku u zaista glamuroznom kaputu od 1400 evra (i cizmama od 900) koje je Oksi sebi kupila nedavno.
Odjednom smo se nasli na kasi, on je to platio i teatralno joj ga predao zapakovanog u ruke i Tanja je izjavila da je super srecna izborom kaputa.
Ja nisam mogao da dodjem sebi iz pocetka ali posto smo sledecih dobrih 90 minuta koracali gradom na velikom mrazu ubrzo sam se razbistrio a i cekala nas je vecera u jednom mom dobro znanom restoranu, sa dosta starih znanaca koji tamo rade od kojih je jedan i ex-krupije iz nekog kasina u Bugarskoj a Ivan i Tanja su oboje iz te industrije te mlada Turkinjica-servirka koju je Ivan onda nekoliko puta pitao da mu da broj svog telefona za sat i po vremena koliko smo tu proveli da bi smo je, kada smo zavrsili sa vecerom i dezertima, videli ispred lokala kako je decko kupi sa posla kolima, boo-hoo!
E, da: dok smo za ruckom razgovarali ranije ja nisam mogao da verujem da Ivan nije znao da se "salmon" ne izgovara "salmon" nego "ˈsæmən", gde ono "l" nije vokalno. Ispravio sam ga a on onda nije mogao da veruje da je to zaista tako. LOL!
