hvala i tebi
a taman sam se komplet preobrazio
postao
Mr. Blue Sky (i ne bi bilo zgoreg da mi se tako ubuduće obraćate)
duša od čoveka, koji unosi lepotu i radost u tuđe živote
da li je vredelo da zbog toga potrošim tri-četiri foruma i nekoliko desetina ili čak stotina virtuelnih prijatelja?
ko će to da proceni, kad nije ostalo nikoga?
opet, nije lepo da sve svaljujete na mene
i to što se odraslo/preraslo/ostarilo
i uozbiljilo, pa ostalo bez vremena
i obesparilo/obogatilo
i razočaralo/izgubilo iluzije/veru/žar/potrebu
i umorilo/predalo (Ines, fufo jedna!)
i okoristilo (ko god je hteo, kao ja, na primer, evo ne krijem da ću odavde odneti mnogo više nego što sam uneo)
i poženilo/poudavalo, podobijalo decu, unučiće
bogami i pomrlo (ali i smrt je deo života, ukoliko je tuđa
)
jer, priznajmo otvoreno, ovaj forum (i njegove prethodne inkarnacije) je bio pupčana vrpca preko koje su pre vremena rođeni (meaning: iz pičke svoje majčice jugoslavije->jugoslavijice->srbije->srbijice u surovi negostoljubivi svet istisnuti) još neko vreme potom disali, hranili se njenom plazmom (dok je neko drugi jeo bambija), srkutali slatke reči svog jezika kojim su jedino mogli da izraze svoju suštinu (sve vreme je, ipak, potiskujući negde dole, u mračna vremena "pre" i istovremeno vredno učeći engleski, sve dok je taj njihov engleski ne bi prekrio kao Dunav sljemena kuća, onomad kad su podigli Đerdap).....
ali su, jedan po jedan i jedna po jedna, kad - tad shvatali da se njegova/njena pupčana vrpca neprimetno osušila i da kroz nju ne teku više životni sokovi i nervni impulsi
i oslobođeni
odlebdeli negde u rajski beskraj o kome mi ne znamo ništa
neki su se, ima i tih, posle izvesnog vremena, vratili u ovu pičku materinu
pa ih je sramota (ja sam, međutim, bestidan, što znači uglavnom da ne lažem o sebi, tako mi je lakše, jer loše lažem, odmah me ulove)
neki su, kažem, prosto prestali da postoje (vest o Taraninoj smrti našla me je na aerodromu u Phoenixu, AZ, prestrašenog od života: po prvi put sam slobodno leteo, a mislio sam da sam u slobodnom padu, šta ti je kreten); ne, nisu otišli na neko bolje mesto, jer, ljudi, boljeg mesta za život od ovoga jednostavno nema, pa vi vidite šta ćete!
neki su, opet, prosto nestali, ali oni nikada stvarno nisu ni postojali u ovom čarobnom virtuelnom svetu, iako i danas virtuelno žive svoje stvarne (iliti 3D, kao što smo nekad govorili) živote
zato smo ovde do kraja ostali mi, indie, ti koji si hrabro nigde neotišao i ja koji kao da nigde nisam mrdnuo iz svog sela
i ivan, koji je svetski apatrid i nigde nije kod kuće, jer tesna mu je planeta
i pijanista... svojevremeno, kad sam pitao Lilu ko je taj duhoviti lik, rekla mi je nešto kao "ma, niko značajan"; evo, sad, kao jedan beznačajan lik drugome, pijani, drago mi je što sam te upoznao
da je kraj blizu postalo je jasno još onda kad se i superhik zadužen za naš slučaj (raz)otkrio, a da je šteker izvučen iz zida onda kad nas je i on napustio - šta god rekli ili uradili, više nije bilo nikome važno, premda i mrtav konj može da prdne
da, da, vidiš, kao u onom romanu mome kapora - lepotom poroka zatrovali smo i tog jednog časnog čoveka... ali ne fatalno, biće on O.K.
pitanje na koje treba sebi da odgovorim je da li ću i kako ću dalje bez vas
