Made In Serbia

[Che2]

Talijanska industrija obuće seli u Srbiju

Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom i članicama Cefte te brojnu i jeftinu radnu snagu

Talijanska industrija obuće odabrala je Srbiju kao zemlju u koju će preseliti velik broj tvrtki iz tog sektora, kako one iz Italije, tako i iz drugih zemalja u kojima imaju tvornice. Tu informaciju potvrdila je Grupacija kože i obuće Privredne komore Srbije, utemeljene zbog dosadašnjega pokazanog velikog zanimanja talijanskih obućara.

Brak iz koristi
Srbija je odabrana kao najpogodnija zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini s Rusijom, Bjelorusijom te s državama članicama sporazuma Cefta tako da je izvoz iz nje oslobođen carinskih i drugih pristojbi, a usto ima brojnu kvalificiranu i jeftinu radnu snagu koja je bez posla, jer su u procesu privatizacije mnoge njezine tvornice prestale postojati. Srbija ima povoljan carinski aranžman i sa SAD-om tako da su izvozne mogućnosti velike. Srbiji je dosad nedostajala proizvodnja koja bi mogla biti konkuretna kvalitetom na inozemnim tržištima, a dolaskom talijanskih tvrtki bit će otklonjen taj nedostatak. Talijanska tvornica u Poljskoj Exbut, u kojoj se na dan proizvodi 20.000 pari cipela, najavila je potpuno preseljenje u Srbiju jer, kako kaže Pietro Ciullio, predstavnik tvrtke i vlasnik Ferax Internationala, Poljska više nije konkurentna. Ferax International već je otvorio predstavništvo u Beogradu, kao prvi korak budućih ulaganja u obućarsku industriju, odnosno gradnju svojih tvornica, ali i kupnju srpskih poduzeća. Predstavnici te tvrtke već su konstatirali kako Srbija ima velik potencijal za razvoj obućarske industrije te tradiciju u toj gospodarskoj grani. Pored proizvodnje gotovih cipela talijanska poduzeća zainteresirana su i za proizvodnju pojedinih dijelova obuće kako bi ispunili obvezu prema kojoj 51 posto proizvedenih dijelova mora biti napravljeno u Srbiji da bi se mogle koristiti pogodnosti liberaliziranog izvoza na rusko tržište i zemalja u okruženju.

Posao na istoku
Giancarlo Campana iz tvrtke Campana International kaže kako su talijanska poduzeća iz industrije obuće sve više okrenuta prema istočnim rastućim tržištima, a Srbija se smatra pogodnom za ostvarivanje tog cilja. Njegova konstatacija ima potvrdu u iskustvu tvornice Falk East koja je kupila knjaževačko poduzeće Leda. Ulaganjima u novu tehnologiju, kojom je proizvodnja automatizirana, Falk East je postao najuspješniji srpski izvoznik u 2009. godini, za što je dobio i službeno priznanje Agencije za inozemna ulaganja i promociju izvoza, a uručio ga je srbijanski premijer Mirko Cvetković. Falk East svu proizvodnju u obnovljenoj tvornici, kupljenoj prije pet godina, već više od četiri godine izvozi na tržišta zapadne Europe, Amerike, Rusije i Japana. Čak 97,3 posto proizvodnje plasirano je na inozemna tržišta na kojima ostvaruje 20 milijuna eura. Osim Knjaževca ta talijanska tvrtka ima tvornice u Rumi (bivša Fruška gora) i u Zrenjaninu, a zapošljava 1300 radnika. Glavni proizvodi su ženske cipele i dječja obuća. Iskustva Falk Easta postala su dovoljna motivacija za druga talijanska poduzeća, a njihov interes za dolazak u Srbiju probudilo je nadu da zamrla srpska industrija obuće možda ponovno stane na noge. Zanimanje za suradnju s talijanskim tvrtkama pokazale su tri knjaževačke tvrtke: Sabina, Relaks i Plastomed, od kojih posljednja proizvodi potplate. Suradnju želi i vranjski Mineks koji proizvodi dijelove za obuću, zatim Sandra iz Požarevca koja proizvodi visokomodne ženske cipele i namjensku obuću za policiju i vojsku.Želju za proizvodnu kooperaciju pokazao je i Ukus iz Kovačice, koji 70 posto vlastite proizvodnje izvozi, ali ima tri puta veće proizvodne kapacitete.

Činjenice

Probijanje leda
Led u Srbiji probila je talijanska kompanija Falk East koja je 2005. godine kupila poduzeće Leda. Nakon modernizacije i automatizacije ta je kompanija postala nauspješniji srbijanski izvoznik prošle godine.

Iz Poljske u Srbiju
Uspješan primjer Falk Easta slijedit će i Exbut, koji planira potpuno preseljenje tvornice iz Poljske u kojoj na dan proizvede 20.000 pari cipela.

Veliko zanimanje
Za suradnju s talijanskim kompanijama u Srbiji vlada velik interes lokalnih kompanija koje bi tako iskoristile kapacitete.




mnogo dobre vijesti iz otadzbine - prijateljske / bratske veze sa rusijom definitivno donose rezultate....     xjap

[Ivan_D]

Ja kupio malom one sandale crocs - made in Bosnia   :)

[Che2]

nemam ja nista ni protiv bosne ivane, posebno onog usvakomsmislu boljeg dijela ili ti RS.    :)

[slawen]

Миссим, стране инвестиције у тзв. Србији....
Само будала на то може да гледа безрезервно и некритички позитивно.
Како то иде у пракси?
Рецимо, често можемо да чујемо да (скоро све) општине у тзв. Србији дају "страним" инвеститорима џабе плац за подизање објекта (најчешће хипермаркет), сву инфраструктуру, прикључке, дозволе... пошто нема бесплатног ручка, инвеститор такав аранжман плаћа двојако: директно у џеп локалног кмета у суварку, те запошљавањем радника са листе коју му тај исти кмет достави.
Кажем "страни" инвеститори, јер се често иза назива страних компанија крију домаће јајаре које су улетеле у неку франшизу, или још горе, у неки "неименовани контракт". Тако је, на пример, Плаза у Крагујевцу довођена у везу са именом Јоце Амстердама, а преговоре у вези са Меркатором водио је Кристијан (нагађамо у чије име), достојно том приликом дочекан у Скупштини града.
Има и ситуација када локалци не покупе све (ФИАТ, да не кажем ФиЈат) или чак ништа од "инвеститора".
Ево примера за ово друго: ко се сећа оне Динкић - УДБА ујдурме са блокадом пруге код Лапова, кад су фирму коју је приватизовао муж председнице парламента (и из које је исисао сав капитал, оставивши само празну љуштуру и дугове) одузели од њега, па оно што је од имовине остало - објекат - продали јужнокорејској Јури, а онда над фирмом без икакве активе и само са дуговима отворили стечај и тако израдили повериоц
Ево шта о томе кажу у самој општини Рача: http://unija.serbianforum.info/sex-droga-frizeraj-f1/-t28-675.htm#4928

[Che2]

super kad si nam ti tako pametan odvjetnice: daleko je bolje kada nema investicija i radnici bleje po ulici...      :roll:

[Tromotorac]

A ko ce da investira u Srbiju, sa ovakvim svajcarskim sirom od zakona i provincijalistickim nepotizmom? Ruska mafija, ko jos?

[Che2]

motorni, vrati se dva posta vise i probaj jos jednom...     :mrgreen:

[Tromotorac]

Klinac, ja ne razgovaram sa tobom.

[slawen]

Највећи проблем тзв. Србије је како да паре од инвестиција, донација и дознака србске емиграције (три највећа легална и позната извора девизног прилива; тзв. србски извоз, мислим, долази на пето место) остану у земљи, а на то је указао и онај Таранин Беговић. Миссим, сетио се...
Наиме, из Србије се преко надуваних фактура, плаћања којекаквих пенала и уговорних казни и сличним методама, значи преко оног износа колика је права цена увезене робе изнесе више новца, него што износе директне стране инвестиције. И то из земље из које је забрањено износити страна средства плаћања преко пар хиљада евра.
Познат је, рецимо, случај србских малинара, једне од ретких активних привредних грана оријентисаних претежно на извоз, где су откупљивачи плаћали малине у Србији по ниској цени, а онда, кад би воће једном извезли, препродавали га најпре сопственим предузећима (швајцарским резидентима), па онда тек пуштали на тржиште, по знатно вишим ценама. А то је било могуће због постојања одређене организационе спреге подржане ауторитетом државне власти, која је држала шапу на извозним пословима.
И сад замислимо те европске или американске (или јужнокорејске, како видимо) глупаке, који хрле да уложе паре у земљу из које њени најуспешнији бизнисмени на сваки начин гледају да изнесу паре. Мора да су ти странци своје богатство добили на лутрији.
После 10.05. Србија је раскомадана угрубо, па је ратни плен доносилаца демократије био Сартид, цементаре, пиваре; домаће лопурде које су чиниле нову власт (или су ситним апанажама одржавали у животу прпошне демокрацке лидере за оних дугих година у опозицији) су се наплатиле из шећерана, продаје струје, ваљаонице бакра и сл, а ону осталу наоко безвредну "ситу" која је заправо чинила 75% тзв. србске привреде оставили су провереним економским стручњацима ударне песнице Слободановог режима да поново ставе под пуну контролу опорављене службе, чији су изум и експоненти.
И ту је део одговора на питање зашто износе паре из Србије: па видели су како су прошли Кундак, Влада Треф и остали бизнисмени у Слобино време; видели су како су прошли Карић, ЛабусТ и остали магови у демокрацко време... неће ваљда да к'о гуланфери преврћу џепове по тамо неким Москвама, кад на њих дође ред, што би рек'о Беговић. Ево га први Цане - одузели му све трафике по тзв. Србији, а њему звижде јаја, и за ВАЦ, и за Динкића, и за Србију, кад му је у њојзи остало свега 8 - 9% бизниса.
Заједничко за све те служабнике, бивше и садашње, није, како Беговић погрешно мисли, да је "прошло њихово време", већ да су помислили да су толико богати и толико моћни да им чак ни служба која их је створила више ништа не може.
Нема тих пара и тог положаја који те у Србији може заштитити од дуге руке....

[Ivan_D]

nemam ja nista ni protiv bosne ivane, posebno onog usvakomsmislu boljeg dijela ili ti RS.    :)

Mene je uvek fasciniralo kako su mnogi Srbi skloni da se identifikuju sa svojim tzv. narodom daleko vise nego sto sam ja spreman da se identifikujem sa vlastitim roditeljima na primer.

[Daisy]

Познат је, рецимо, случај србских малинара, једне од ретких активних привредних грана оријентисаних претежно на извоз, где су откупљивачи плаћали малине у Србији по ниској цени, а онда, кад би воће једном извезли, препродавали га најпре сопственим предузећима (швајцарским резидентима), па онда тек пуштали на тржиште, по знатно вишим ценама.

zamisli!

uloze ljudi pare,
otkupe robu,
transportuju,
uskladiste ...

pa posle prodaju po visim cenama

... missim stvarno bezobrazluk ...

gde ovaj svet ide?  :lol:

[slawen]

Не, немој да будеш малициозан, лоша намера обично води у грешку.
Ради се о времену до прве Коштуницине владе, кад је за малине важио неки посебан режим извоза, мислим да су биле дозволе, квоте, тако нешто, где није свако могао да малине откупљује и извози. И уопште није проблем о коме сам говорио у заради коју су ти "откупљивачи остваривали, макар им то било омогућено привилегијама које су се заснивале на не-фер прописима и политици власти, већ на исељавању новца из Србије.
Поновићу ти, они су преко предузећа "А" откупљивали од сељака малину по, рецимо, 70 пфенига кило, иако је цена која се могла постићи на пијацама била 2 DЕM. То зато што је на пијацама могуће продати само део производа, а пошто су откупљивачи који су куповали на велико формирали неку врсту олигопола, јер их је било свега неколико са тим извозним дозволама, они су могли да диктирају знатно ниже цене. Добро, то није О.К. али, понављам, није тема овога што причам.
Е, сад, фирма А извезе малину у Швајцарску фирми Б која је повезано лице, јер је у власништву исте особе, по цени по којој је откупила малину - 70 пфенига + 10 пфенига за замрзавање и складиштење у Србији, те транспорт до Швице.
Манипулативни трошкови фирме Б су, рецимо, 20 пфенига по килу.
Ту су урачунате и све еколошке и санитарне зајебанције тамо, паковање у оне малецке пластичне коферчиће и слично.
Цена коштања изгурала на 1 DЕM, а фирма Б сад малине продаје по цени од 2 DЕM или јаче. Сав профит остаје у Швајцарској.
Фирма А у Србији не плаћа порез, јер није остварила добит, из Србије је изашла роба чија је тржишна цена 2 DЕM по килу, а ушло је лове као да кошта 0,8 DEM кило - Србија као држава (узмимо да то јесте, само зарад уверљивости овог случаја) је сиромашнија 1,2 DEM по сваком килу извезене малине.
Сад, нисам ја заговорник неке ту патриотске економије, али здрава логика (помоћу које је Немачка економска суперсила, рецимо) налаже да се спречи такво осиромашење политичкоправног ентитета који је твој међународнопризнати предзнак.
Да не помињем девастацију амбијента у коме живиш.

[Che2]

Odvjetnice, opet si se upetljao kao pile u kucine...

To sto si opisao je najnormalniji oblik poslovanja I tu nema nista cudno. Srbiji je u interesu da se maline izvezu I prodaju, a ko kasnije od toga pravi profit je irelevantno. Sta vise, bolje ako je neki nas biznismen ili ako vec hoces tajkun nego neki svicer-fric... Mozda se na taj nacin dio pomenutih para ipak vrati u Srbiju o kojoj ti uzgred toliko brines.

[slawen]

Глуп ли си, јадан...

[Che2]

Matora drtino, glup je onaj ko te naucio da budes primitivac.

[slawen]

Бум ти дади пизду здрапал за то....

[Che2]

kada ti nestane argumenata onda pocnes sa uvredama, psovkama itd. dobio si samo milo za drago.

btw. market value nije "pijacna vrijednost" iako si u rijecniku pronasao  da je market pijaca a value vrijednost... consequently (po hatemiju - 2go poglavlje  :mrgreen:), ako se maline prodaju po 2 marke na pijaci ne znaci da srbija moze da proda 100 tona po istoj cijeni.

p.s. market value ti je inace cijena za koju nesto moze da se proda - i tocka!   :)

[Jelence]

Cekaj, za te maline, nisam skontala koji deo smatras da je necastan/protivzakonit?
Otkup?
Izvoz?
Pakovanje u inostranstvu?
Prodaja u inostranstvu?
Prodaja nazad u Srbiju po vecoj ceni?

[Ivan_D]

Cekaj, za te maline, nisam skontala koji deo smatras da je necastan/protivzakonit?

Verovatno onaj deo da je posao dobio neko od zasluznih (nije bilo tendera, licitacije itd. za isti posao)

[slawen]

Идемо из почетка, видим да се и Јела укључила:

Елем, тржишна цена малина на европском тржишту је 2 DEM по килу на велико, по којој је фирма Б (повезано лице са фирмом А, чик то нека ти Гугл преведе, Че, то се не учи у џуниор хај) те малине продаје.
Фирма Б је резидент Швајцарске и те исте малине је купила од фирме А која је српски резидент за више него двоструко нижу цену, да би на тај начин изнела највећи део добити из Србије. Да је фирма А директно продала малине по цени од 2 DEM, исто лице би остварило исти профит (власник фирме А и фирме Б), али би паре ушле у Србију, што није пожељно. Уопште ми није фокус био на заради коју власник фирми А и Б оствари, премда му је то омогућио политички естаблишмент системом извозних дозвола без тендера за добијање истих.
Слично томе, пословањем између повезаних лица ради Сартид сада, кад му је власник US Steel. Ту су, рецимо, и банке које су формално српске фирме, а чији су оснивачи стране банке, па су стога по нашим законима у питању повезана лица.
Питање које разматрам је зашто је важно паре на сваки начин изнети из Србије, кад су толики инвеститори нагрнули да паре дају у Србију, како јављају ове новине које чита Че?

[Che2]

ok slavni, a zasto srpski uzgajivac malina ne proda iste po cijeni od 2 marke ako je to vec trzisna vrijednost? ili mora da ih proda tom nakupcu tzv. A zbog politickih veza doticnog?

[Che2]

Добра ,,жетва" страних улагања

У 2010. Србија би могла да укњижи око 1,3 милијарде евра страних инвестиција и ако не прода телекомуникациону компанију

Србија би у овој години могла да рачуна на око 1,3 милијарде евра страних директних инвестиција и ако не прода ,,Телеком". Било би то само за око 100 милиона долара мање него лане, када је од продаје НИС-а инкасирано око 535 милиона долара. На такву могућност указује податак Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), јер су у прва четири месеца ове године странци у Србији већ уложили око 500 милиона долара.

Њен нови директор Божидар Лаганин (од пре месец дана је на тој функцији) у разговору за ,,Политику" каже да не може да гарантује да ће се просечно месечно улагање из прва четири месеца поновити и у наредних осам. Ипак, охрабрује чињеница да се око 80 компанија с разних страна света распитује за услове улагања, што указује да интересовање инвеститора за Србију расте:

– Имена заинтересованих компанија се могу саопштавати када се потпишу уговори – каже Лаганин. – Могу да кажем да је међу потенцијалним улагачима највише произвођача делова и склопова за аутомобилску индустрију – око тридесет, следе произвођачи хране, а трећи по бројности су произвођачи намештаја.

Као добро место за исплативу производњу, произвођачи делова за аутомобилску индустрију Србију су открили пре две-три године, а у већем броју их је привукао повратак ,,Фијата" у Крагујевац. Томе је, изгледа, допринело и јавно изражавано задовољство његових челника односом државне и локалне администрације, а нарочито примамљиве подстицајне мере. Добар глас гиганта из Торина у крагујевачко Корман поље довело је и његовог добављача ,,Мањети Марели", коме је Влада Србије обезбедила бесплатну инфраструктуру и подстицај од 10 милиона евра ако запосли најмање 400 радника, што је у складу са одлуком о привлачењу инвестиција и отварању нових радних места.

Директор СИЕПА истиче да се плодови до сада посејаних ,,мамаца за инвеститоре" већ жању, а од овогодишње ,,сетве" се очекује још обилнији род.

– У свакој од претходне четири недеље завршавали смо по један од пројеката, или најављивали нови – не крије задовољство Лаганин. – У првој је отворена фабрика ,,Кроношпана" у Лапову и разговарало се о отварању нове. У другој је потписан споразум о разумевању између Министарства за економију и италијанске ,,Голден леди" за изградњу још једне фабрике у Лозници. У трећој је у Свилајнцу саопштено да ће ,,Панасоник" у октобру почети производњу сијалица за аутомобиле. Четврте недеље се преговарало о једном великом пројекту на југу Србији, али ми важећа правила не дозвољавају да сада кажем име будућег инвеститора.

Све у свему, кад се подвуче црта, рачуница казује да је од јуна 2006. године за уложених 47,3 милиона евра подељених инвеститорима, као подстицај на досадашњих 10 конкурса, држава добила више од 17.194 нових радних места и преко 600 милиона евра инвестиција. Лаганин тврди да су плаћеним порезима и доприносима послодавци у државну касу брзо вратили уложено. Домаћи инвеститори су до сада добили највише, јер су највише инвестирали, а запослили су и највише радника. За 72 пројекта и отворена 6.782 радна места, у која су инвестирали 266,4 милиона евра, исплаћено им је 15,2 милиона евра. На другом месту су инвеститори из Италије који су у 10 пројеката уложили 146,42 милиона евра, запослили 2.860 радника и од државе добили 6,64 милиона евра. Немачки инвеститори су трећи са уложених 58,72 милиона евра у 10 пројеката, запослили су 3.761 и од државе добили 13,76 милиона евра.

– Траје 11. јавни позив инвеститорима за подношење пријава за доделу подстицајних средстава – каже наш саговорник. – Судећи по досадашњим резултатима које је овај програм донео, верујем да ћемо привући још већи број квалитетних компанија и радних места.

У Агенцији кажу да се нове вести о још богатијој ,,жетви" страних улагања која ће донети нова радна места могу очекивати већ крајем лета, јер је рок за подношење пријава на објављени позив за једанаести круг одобравања подстицајних средстава 27. август ове године.

На основу нове уредбевладе, донете у првој половини године, инвестициони пројекти у свим делатностима, осим трговине, угоститељства и пољопривреде, могу да конкуришу за доделу бесповратних средстава.

Средства су намењена за финансирање пројеката у производном сектору и сектору услуга које могу бити предмет међународне трговине, односно ако су намењене извозу. Укупна средства која могу бити додељена одређују се према новим радним местима отвореним у периоду од три године од дана потписивања уговора, у зависности од облика инвестирања, места инвестирања и испуњености критеријума.

За инвестиције у производни сектор од државе се може добити на поклон од 2.000 до 5.000 евра, односно од 4.000 до 10.000 евра по новом радном месту за девастирана подручја и подручја од посебног интереса (Зајечар, Краљево, Ниш, Нови Пазар). За инвестиције у аутомобилску, електронску и индустрију информационих технологија у подручја од посебног интереса од 5.000 до 10.000 евра по новом радном месту, а за улагања у сектор услуга од 2.000 до 10.000 евра по новом радном месту.

А. Микавица
објављено: 05/07/2010

[slawen]

Видим Че да си ти, понет оваквим текстовима о невиђеним успесима србске власти на привлачењу директних страних инвестиција и стварању изузетне пословне климе у сред највеће економске кризе која је после Велике депресије захватила цео свет, готов да инцестираш (треба да стоји "инвестираш", али ми се овај lapsus calami много допао) крваво зарађен новац својих родитеља & стричева у милу мајчицу отаџбину.
Бујрум!

[slawen]

А за нормалне, ево парадигматичног примера како то стране инвестиције долазе у Србију: Национална штедионица.

Основана је у тренутку кад је постпетооктобарска хунта започела свој програм економских реформи тако што је држава угасила четири највеће српске банке, преузевши њихове дугове на себе, дочим, што се активе тиче...
Млађен Динкић у својим бројним медијским наступима није оставио ни најмањег трага сумњи да је то нова банка у стопостотном државном власништву која је требало да буде fresh start српског финансијског система, са примарним задатком да се преко ње изврши исплата тзв. старе девизне штедње, па је стога штедионици бесплатно или под потпуно привилегованим условима уступљен огроман пословни простор у свим филијалама СДК широм Србије.
Испоставило се да је НШ у ствари приватна фирма, са уделом државе који се рапидно смањивао, јер је одмах на почетку извршена интересантна докапитализација тако што су Хамовић & Лазаревић узели преко својих фирми Пиму, Шквадра и Мали колектив, те преко српскоруске банке чији су сувласници такође постали, кредит од Националне штедионице, па тим парама извршили докапитализацију те исте штедионице. Сјајно.
После је све ишло много лакше, додуше, дошло је до сукоба Ђелић - Динкић, овај други је склоњен са места гувенера (долази Кори), али се после убиства Ђинђића и доласком Коштунице у премијерску столицу све враћа на старо.
Дакле, тај новац којим је докапитализацијом приватизована Национална штедионица такође је део корпуса "директних страних инвестиција" којима се хвали србска власт.
Стране инвестиције те врсте у Националну штедионицу наставиле су се и касније, све док 2006. коначно још једном страном инвестицијом НШ није постала 100%-тно власништво ЕФГ банке.
Простим сабирањем свог новца који је тако "ушао"у НШ дошло би се до знатно већег износа од оног колико је она вредела у тренутку кад ју је купила ЕФГ банка. Међутим, није по среди грешка или резултат лошег пословања, већ је НШ само служила као згодна веш-машина, кроз коју су прошле тоне пара са Сејшела и Британских девичанских острва, као што је, уосталом, реч и са огромном већином "страних" инвестиција, за које је заједничко да се, после успешно обављене "приватизације" улагањем од стране "страног стратешког партнера", сав новац враћао тамо одакле је и дошао, а приватизована фирма је настављала да брекће уз помоћ државних зајмова из Националног инвестиционог плана (још једном "национално"; што Динкић воли ту реч, чудо једно) измољених диригованим радничким штрајковима по пругама & путевима, опраштањем дугова и "спајањем стажа" онима којима предузећа годинама нису уплаћивала допсриносе за социјално и сл..... Нови власници су добијали атрактивно грађевинско земљиште након што би им истекла обавеза да две године по приватизацији гледају самоуправљаче како се вуку к'о мрцине по њиховим фабричким круговима, радници би добијали "социјални програм" од државе Србије (зашто, кад су та предузећа сад имала власнике?) од новца из међународних кредита и донација, те вештачким курсом динара обезвређиваних упутница емиграције рођацима у завичају, који би опет, преко каса трговачких ланаца завршавао у истим оним џеповима одакле је и кренуо (мисли се на онај део који потиче из буџета од плаћања за приватизовано предузеће и "стране" инвестиције домаћих бизнисмена, паре од донација и дијаспоре су биле бонус).

Прича о Мањети Марелију је такође занимљива: за потребе изградње ове фабрике тзв. држава Србија је кренула у ЕКСПРОПРИЈАЦИЈУ неизграђеног градског грађевинског земљишта у Корманском пољу (део Крагујевца удаљен непуних 2 км од централне коцке калдрме на централном градском тргу) од приватних власника, од којих су неки устали да се буне против понуђене цене од 4.000 € по ару ($50 по метру квадратном), јер је реч о атрактивној локацији где су цене достизале и 20.000 € по ару.
Посао око експропријације је олакшан чињеницом да судски поступци око повраћаја земље ранијим власницима, а која је на истом месту пре пар деценија одузета ради проширења "Заставе" до којег никада није дошло - још нису окончани.
Свеједно, тзв. држава Србија је спремна да плати 8.000.000 € за одузето земљиште, још 5.000.000 € да продужи крак јужне обилазнице да би дошао до нове фабрике, да ММ да директни подстицај од 10.000.000 € и још по 5.000 € - 10.000 € за свако од нових 400 радних места (надајмо се по 10.000 €, не иде да шкртаримо на данашње време) што чини још 4.000.000 € - цирка 27.000.000 € ($35 М) директних инвестиција Републике Србије у ништа, јер ни један једини проценат свега тога неће бити власништво ни државе, ни било којег грађанина Србије.
Да би се овај новац вратио држави кроз порезе на плате радника, како се наводи у тексту који је Че тако љубазно поделио са нама, а који износе (не на гарантовану зараду коју обично примају запослени у таквим фирмама, као нпр. у цвету страних инвестиција - јужнокорејској Јури - види линк који сам поставио, јер се ту порез не плаћа) на просечну плату у Србији од 400 € око 4.000 РСД месечно, илити 40 € ради лакшег рачуна, биће потребно да тих 400 радника ради по 27.000.000 : (400 х 40) = 1.687,5 месеци, односно по само 140 година, 7 месеци и 15 дана. Цирка.
Хммм, нешто ми тај аргумент овог новог директора Агенције Лаганина не држи воду....

[Daisy]

Идемо из почетка, видим да се и Јела укључила:

Елем, тржишна цена малина на европском тржишту је 2 DEM по килу на велико, по којој је фирма Б (повезано лице са фирмом А, чик то нека ти Гугл преведе, Че, то се не учи у џуниор хај) те малине продаје.
Фирма Б је резидент Швајцарске и те исте малине је купила од фирме А која је српски резидент за више него двоструко нижу цену, да би на тај начин изнела највећи део добити из Србије. Да је фирма А директно продала малине по цени од 2 DEM, исто лице би остварило исти профит (власник фирме А и фирме Б), али би паре ушле у Србију, што није пожељно. Уопште ми није фокус био на заради коју власник фирми А и Б оствари, премда му је то омогућио политички естаблишмент системом извозних дозвола без тендера за добијање истих.
Слично томе, пословањем између повезаних лица ради Сартид сада, кад му је власник US Steel. Ту су, рецимо, и банке које су формално српске фирме, а чији су оснивачи стране банке, па су стога по нашим законима у питању повезана лица.
Питање које разматрам је зашто је важно паре на сваки начин изнети из Србије, кад су толики инвеститори нагрнули да паре дају у Србију, како јављају ове новине које чита Че?

a lepo, lepo ... trudis se ... ako je sudija priglup (a dosta njih jeste) ... uspeh je zagarantovan  :lol:

elem, zaboravio si i profit koji je frima A dobila na osnovu poreskih olaksica zbog izvoza robe

na zalost, pretpostavljam da ("glupi") Svajcarci ne dozvoljavaju firmi A (koja je registrovana u Srbiji) da skida kajmak, nego vlasnik firme A mora da registruje firmu B u Svajcarskoj i da placa porez Svajcarskoj na pare zaradjene u Svajcarskoj (cudni ti Svajcarci)

"nagradno" pitanje je: da li ce firma B imati ikakav profit kad isplati troskove transporta, skladistenja, radne snage (svajcarske plate nisu male), VAT ... sumnjam sa ovom cenom ... najverovatnije se to odmah prodaje na veliko ...

[slawen]

na zalost, pretpostavljam da ("glupi") Svajcarci ne dozvoljavaju firmi A (koja je registrovana u Srbiji) da skida kajmak, nego vlasnik firme A mora da registruje firmu B u Svajcarskoj i da placa porez Svajcarskoj na pare zaradjene u Svajcarskoj (cudni ti Svajcarci)

Objasni ovo.

"nagradno" pitanje je: da li ce firma B imati ikakav profit kad isplati troskove transporta, skladistenja, radne snage (svajcarske plate nisu male), VAT ... sumnjam sa ovom cenom ... najverovatnije se to odmah prodaje na veliko ...

Da, tako je sada, medjutim, u vreme o kome govorim, sa depresiranim otkupnim cenama kao posledicom oligopolskog polozaja otkupljivaca koji im je omogucavao sistem izvoznih dozvola to je bilo i te kako isplativo; uz to prepakivanje u plasticne kontejnere od pola kila ionako rade uglavnom masine, pa ti i troskovi skladistenja nisu znatni procentualno s obzirom na visoku jedinacnu cenu robe.
Uostalom, u mom tekstu koji si citirao lepo pishe da je 2 DEM bila cena "na veliko". Nisam rekao da je to bila i cena upakovane maline.
Lepo da si ukazao na PDV, te na porez na dobit korporacija u Svicarskoj: najsumnjivije u celoj stvari bilo je to kako se nekom isplati da porez placa u Svajcarskoj na veliku razliku u ceni, kad bi to mogao da lepo izbegne ako bi slicnu transakciju napravio u Srbiji / u kom slucaju bi slican porez morao da plati srbskim vlastima, sa shansom da ga lakse utaji. Ali, u tom slucaju bi sve pare usle u Srbiju i mnoo teze bi ih bilo izneti napolje ponovo, a to je bio glavni motivacioni faktor.
Da se ne sekirate dalje oko ove stvari, cela shema je propala kad su ukinute te izvozne dozvole & sistem kontigenata, sada se maline otkupljuju u Srbiji po ceni od oko 1,2 €, тu se skladishte, pakuju i direktno izvoze bez fingiranih svajcarskih zastupnika, pa i sav novac od tog izvoznog posla ulazi u zemlju, a ne biva dobrim delom zadrzan u zamlji u koju se izvozi. Malinari se vishe ne zale na cenu, iako na nju znatno utice konkurencija iz Poljske, jer nije vise proizvod oligopola otkupljivaca. Happy end?

[slawen]

Леба ти кис'о, па Че је изгледа имао инсајдерске информације, чим је покренуо овај топик:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/733700/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2+%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B8+%D0%B4%D0%B0+%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8.html

Куку, шта ми би да извређам таквог човека?

[Che2]

 xjap   

[slawen]

xjap   

Немој да смашиш врат, био сам ироничан.

[Che2]

what's new about that?    :mrgreen:

[tarana]

Cekaj, za te maline, nisam skontala koji deo smatras da je necastan/protivzakonit?
Otkup?
Izvoz?
Pakovanje u inostranstvu?
Prodaja u inostranstvu?
Prodaja nazad u Srbiju po vecoj ceni?

saću ja da ti objasnim.
svake godine je ista priča.
naša malina (žito) ima loš kvalitet, ne poštuje se agrotehnika, prerodilo u inostranstvu, male su površine, velike prelazne zalihe...
onda otkupljivači kažu, pošto je sve tako, eto vam po' evra po kili (tržište bato)
a ostatak ćete dobiti kad mi prodamo malinu.
to jest dobićete ostatak, ako mi ostvarimo profit.bracki ćemo podeliti.
profita nikad ne bude, jerbo se papiri daju naštelovati.

e sad, do pre 2-3 godine se na taj način kraduckalo...odnosno mažnjavo se relativno mali procenat (x velika količina) u odnosu na ono što se danas radi.

pšenica danas na berzi u pešti košta 14.5 dinara, u parizu 16din, u čikagu 14.8 a ono što se našim paorima nudi je 9din.

mene proizvodnja po kg košta 14 din.

za mleko paori dobijaju 23 din.
1.5l vode u dućanu košta 39din, a limenka kole od 3dl 50din.
to isto mleko sterilisano i upakovano u kartonsku ambalažu u radnji košta oko 70din.
na sav cirkus s cenom, lepi se i kraduckanje od 1-2-3% u vidu negativnih bonifikacija za kvalitet onoga što prodaješ, dočim pozitivna bonifikacija (koja je postojala 60 godina) više ne postoji.
dakle ako predaš super robu - računa se JUS kvalitet, a ako predaš lošiju, oduzimaju ti se procenti.

[alan ford]

to kada je isti proizvod u drzavi A jeftiniji od drzave B se zove arbitraza - cim se uoci tako sta ljudi gledaju da je iskoriste i cene se vrlo brzo izjednacavaju. Naravno tu se racunaju i razni porezi, prenos robe itd.
U Srbiji se arbitraza verovatno vestacki stvara kako bi pojedini mogli da je iskoriste. Ili cak i ako nije vestacki stvorena samo nekima je omoguceno da je iskoriste.

pricali smo jednom, secam se, kako tebe proizvodnja 1kg psenice kosta 14 dinara a prodaje se za 9 i na pitanje sto to i dalje radis jer ili svake godine gubis pare (pa ti ovo dodje kao neki hobi koji placas 5din po kg) ili je neka druga racunica u pitanju.

Ovde se stalno gadjaju sa tim poredjenjima tipa litar vode kosta 1 dolar a litar benzina je 50 centi iako je benzin uglavnom uvozna roba, pa prolazi kroz rafinerije, pa se dostavlja pumpama... I sad kao zbog toga litar benzina bi trebalo da je 10 dolara a nije. Sta cu mu ja.

[alan ford]

pšenica danas na berzi u pešti košta 14.5 dinara, u parizu 16din, u čikagu 14.8 a ono što se našim paorima nudi je 9din.

mene proizvodnja po kg košta 14 din.

inace ovo je zanimljivo jer je izgleda razlika u tehnologiji, zrnu itd velika razlika izmedju nas i ostatka sveta ako nas tako puno kosta proizvodnja i skoro da ne ostavlja mesta za ozbiljniju zaradu.

[tarana]

prosle godine sam bio u minusu nesto malo.
godinu pre toga sam bio dobar 500e/ha.
ja kad sejem u oktobru, nem pojma koja ce cena biti u julu.
takodje, u toku setve, ne znam koliko paora sirom sveta radi isto sto i ja.
precizni podaci o setvenim povrsinama se dobijaju meec-dva nakon setve.
sve se okrene preko noci. u cikagu je psenica skocila za 15% u protekloj nedelji, zbog kojekavih nepredvidivih okolnosti, koje uglavnom imaju veze s vremenskom prognozom.
a da li se nesto zove arbitraza ili damping, sasvim je svejedno.posledice su iste.
inace, licno moji prinosi u zavisnosti od kulture su 30-50% veci u odnosu na srpski prosek, pa se uklapam.
a imam i platu.

[alan ford]

Pisao sam da moji imaju arhitektonski biro u Srbiji.
'hvale' mi se danas da im je stigao porez za prvu polovinu ove godine - odnosno koliko duguju na ime poreza. Drzava je resila da im uzme 77% na bruto zaradu. Naravno plate nekolicini crtaca, racunovodji, i drugim saradnicima su vec placene i posle svega mojima ostaje oko 5%.

Jebote koja lopovska druzina. Ja ne znam kako tamo iko uopste i opstaje. I kako drzava misli da opstane kada privatnike bukvalno ubija a sama ne pravi ni cvonjka izuzev raznih 'privatizacija' no i to ce jednog dana nestati.

Srecom mojima ove pare ne znace nista. To vec nekoliko godina ide tako, kao kod Tarane, jedne godine su malo u plusu, druge malo u minusu. Sve u svemu su na pozitivnoj nuli, ali i da moraju da plate, mislim da bi placali jer vole to sto rade a valjda i nemaju sta pametnije.

[alan ford]

zaboravih da pomenem da su firme pocele da ne placaju racune, kao 90-tih godina, ili jednostavno nemaju ili nece da placaju racune.

[Ivan_D]

Da, meni je brat pricao da drzava bukvalno ubija porezima sve iole uspesne firme i da im bas nista ne daje zauzvrat. Kad sam ga pitao za kreativno racunovodstvo, kaze da za SAMO zatajivanje poreza na zaradu od pukih 1500 eura mozes da zaglavis zatvor 2-3 meseca ako naletis na neraspolozenog sudiju. Da ne pricam o vecim iznosima.
Brat (radio je na tzv berzi tam, trguje papirima od vrednosti itd) kaze da je stanje neodrzivo i da ko zna sta sve moze da se desi u sledecih godinu, dve, tri.

[alan ford]

Moji su pre 10-ak godina ponovo otvorili firmu. pre toga su je imali pa ugasili jer nije teoretski moglo da se izdrzi pa opet otvorili posto su se stvari popravile a i postoji granica koliko mozes da zaradis a da nemas firmu. Time ti prakticno namaknu omcu na glavu. Jedini nacin kako mozes da opstanes je da radis kao honorarac, pola prijavljujes, pola ti isplate kesh, ili na neke druge racune pa sakrijes.

Sad, znam ovo je cisto muljanje, ali drugacije je nemoguce opstati. Drzava umesto da promeni zakone i vidi kako da omoguci preduzetnicima da rade i zarade pa zaposle ljude gleda kako da poostri vec dovoljno ostre i i lose zakone kako bi dosla do love.

[Ivan_D]

Pricao mi je, za mene, neke sasvim neverovatne stvari. Da na primer ne mozes da dignes cash sa racuna firme. (odnosno da mozes neku minimalnu sumu, tipa petty-cash, za heftalicu, burek i hemijske olovke ali nista ozbiljnije).
Bili on i ja u Amsterdamu pre par meseci i on tamo gledao neki kompjuter koji je bio 30% jeftiniji nego isti u Srbiji. I kaze uzeo bi ga, ali nece moci firma da ga plati, jer ne mogu da uzmu cash sa racuna. A da prilozi originalan racun morao bi da plati carinu, pa bi ga izaslo isto kao da kupi tamo.

[alan ford]

Bili on i ja u Amsterdamu pre par meseci i on tamo gledao neki kompjuter koji je bio 30% jeftiniji nego isti u Srbiji. I kaze uzeo bi ga, ali nece moci firma da ga plati, jer ne mogu da uzmu cash sa racuna. A da prilozi originalan racun morao bi da plati carinu, pa bi ga izaslo isto kao da kupi tamo.

sto nas vraca na pricu o arbitrazi. Kompjuter je u Srbiji 30% skuplji od Holandije a verovatno i ostatka Evrope ali je to izjednaceno tako da ako bi ga pojedinac kupio u Holandiji carina bi to sve izjednacila sto drugim recima ostavlja Miskovicu, Beku i slicnim biznismenima (u talu sa drzavom) da makljaju min 30% marzu na robu koju prodaju u Srbiji.
to sve veze sa 'biznisom' nema...

[alan ford]

zanimljiv blog na B92. vaj tip je po pisanju ziveo na Zapadu pa se vratio i sada pise sta bi i kako trebalo da se menja.
U konkretnom slucaju se bavi temom

ogroman, regresivan i nerazuman porez na rad.

http://blog.b92.net/text/15583/Socijalna-pravda-ravnopravnost-gradjana-i-poreska-reforma/

[Hate mail]

Smrt... smrt...

[slawen]

Pricao mi je, za mene, neke sasvim neverovatne stvari. Da na primer ne mozes da dignes cash sa racuna firme. (odnosno da mozes neku minimalnu sumu, tipa petty-cash, za heftalicu, burek i hemijske olovke ali nista ozbiljnije).
Bili on i ja u Amsterdamu pre par meseci i on tamo gledao neki kompjuter koji je bio 30% jeftiniji nego isti u Srbiji. I kaze uzeo bi ga, ali nece moci firma da ga plati, jer ne mogu da uzmu cash sa racuna. A da prilozi originalan racun morao bi da plati carinu, pa bi ga izaslo isto kao da kupi tamo.

Па кад није његова фирма. Да јесте, унесе комп. као оснивачки капитал и ћао ђаци; још га дође јевтиније, јер на изласку из Чешке добије повраћај ПДВ, а овде може да пријави коју хоћеш вредност рачунара, сам себе контролише. Плати "само" таксу АПР. :mrgreen:

[slawen]

Миссим, овим сам само хтео да покажем да је систем постављен тако да омогућава "крадуцкање" као лажну алтернативу; на тај начин читаво друштво се деценијама криминализује, гура у сиву зону, па је бољшевичко гесло "...свако према способностима" ту добило ново, потпуније значење: свако краде онолико колико је у могућности и колико сме.
У ствари, прави играчи се не замарају оваквим глупостима, они су по том питању чисти као суза - они плеве безочно, великим потезима (3 шећеране за 3 марке) и још узгред деле пацке около овима што се трте да ескивирају који еуро пореза. Што опет не значи да и њих (евазисте) треба гледати сажаљиво, јер је испод њих огромно море још тежих случајева који су чак испод сваког видљивог пореског захватања, а који, пак, највише пуне тзв. буџет тзв. Србије - тејлеси симплeкси.

[Che2]

porez se placa u svim krstenim zemljama. oni koji umiju da ga utaje i ostanu nekaznjeni svuda dobro prolaze...    ko umije njemu dvije.    xjap

[slawen]

... ovdje nekaj jako vonja...

[Che2]

kako se samo svaki put prepoznaju vjecite tuzibabe... ako prestanes da ispravljas krive drine i pocnes da gledas svoja posla i tebi ce mnogo bolje da bude. i nece da ti "vonja" sve i svasta.     :mrgreen:

[tarana]

pricali smo jednom, secam se, kako tebe proizvodnja 1kg psenice kosta 14 dinara a prodaje se za 9 i na pitanje sto to i dalje radis jer ili svake godine gubis pare (pa ti ovo dodje kao neki hobi koji placas 5din po kg) ili je neka druga racunica u pitanju.

Before today, wheat futures surged 35 percent since June 9 as a lack of rain in Russia, Kazakhstan and the European Union and floods in Canada hurt crops.

eto, okreno se ćurak.

[alan ford]

citao pre nekoliko godina bas o tome kako su se berze (cene narandzisa a Florida je valjda najveci proizvodjac narandzi u Americi a mozda i sire) pokazale boljim vremenskim prognosticarima od meteorologa.

[tarana]

sad je dovedeno do perfekcije.
za 10 dana u napred je vrlo pouzdano.
a za 3-4 dana, skoro 100% tacno predvidjanje za bilo koju tacku na kugli.