"Prica sestra sa VMA"

[Pijanista]

Sa Glasa Razuma, tema o poslednjim trenucima Patrijarha:

Прича сестра која је била ту кад се упокојио, да су у том моменту почели неки апарати да зује. Нико није могао да открије који су и зашто зује. Али читавог дана је било тако.

[Hate mail]

"Strela je odapeta"

[alan ford]

sta je to sto vas vuce i da zavirite na SC? Po tome sto ovde prenosite to deluje kao prilicna gomila gluposti, nesto prevazilazi glupost pa je smesno, ali ipak, ne znam koliko to vremena treba da imam da i tamo zavirim.

[Hate mail]

Ja sam odlazio svakog prvog u mesecu da ih pitam "Jel' stig'o?" (welfare).

Dok me nisu, po svoj prilici permanentno banovali. Ukinuli mi nalog hocu kas'ti.

[Jelence]

Bas me cudi... :mrgreen:

[Hate mail]

Asocijalan svet, zaguljen...

[iDemo]

sta je to sto vas vuce i da zavirite na SC?

To meni nije jasno zadnjih 10 godina.

[Pijanista]

Sta me vuce? Pa otprilike kao kad cekam red na kasi, a tamo oni magazini sa slikama deca-slepi mish i nazivima "Sensational!"

[Hate mail]

Batboy does "Serbia"...

[alan ford]

Sta me vuce? Pa otprilike kao kad cekam red na kasi, a tamo oni magazini sa slikama deca-slepi mish i nazivima "Sensational!"

vidis ja ni te casopise nikada ne uzmem u ruke ma kako mi bilo dosadno. mozda zato ne kapiram

[Pijanista]

Ni ja ih ne uzimam, ali bodu oci

[Ivan_D]

Ja licno sam zahvalan ljudima (pa makar to bio i Pijanista) koji ovakve bisere prenose sa SC.

[alan ford]

ja sam zahvalan JeNeA sto mi je otvorila oci. do tada sam mislio da sam ja u svemu prosecan tip. A bese to septembarska 'najpametnija' klasa.

[Ivan_D]

Ja sam u vojsci prvi put provalio da postoje totalno drugaciji ljudi od onih sto znam.
Secam se prve nedelje na jutarnjem casu, mladji vodnik kaze "ako nekome pozajmite novac, i on vam ne vrati, nemojte slucajno da dodjete da se zalite meni".
Ja mislio "svasta, pa takvi ljudi ne postoje sto pozajme novac po posle ne vrate."

Sure enough, ne dugo posle toga vec bilo par slucajeva kad se to desilo. U vojsci sam prvi put upoznao ljude koji nisu znali tablicu mnozenja, koji su noja zvali "ona ptica noc i dan", koji nisu znali da je sunce zvezda (sto valjda i nije tako strasno kad ne znas tablicu mnozenja), koji su verovali u zle vile itd.

[Ivan_D]

Inace neverovatno koliko je kod nas ljudi sluzilo vojsku. Ovde, za sve ove godine, sreo sam samo jednog momka da je sluzio vojsku, a vojna obaveza je ukinuta tek pre 5-6- godina. U Holandiji ni jednog jedinog. A pitao sam u obe zemlje najmanje po 20-30 ljudi.

[Daisy]

ako se dobro secam pouzdane informacije dolaze preko zaove sa VMA ...

[Hate mail]

ja sam zahvalan JeNeA sto mi je otvorila oci. do tada sam mislio da sam ja u svemu prosecan tip. A bese to septembarska 'najpametnija' klasa.

:mrgreen: :|

[Hate mail]

Ja sam u vojsci prvi put provalio da postoje totalno drugaciji ljudi od onih sto znam.
Secam se prve nedelje na jutarnjem casu, mladji vodnik kaze "ako nekome pozajmite novac, i on vam ne vrati, nemojte slucajno da dodjete da se zalite meni".
Ja mislio "svasta, pa takvi ljudi ne postoje sto pozajme novac po posle ne vrate."

Sure enough, ne dugo posle toga vec bilo par slucajeva kad se to desilo. U vojsci sam prvi put upoznao ljude koji nisu znali tablicu mnozenja, koji su noja zvali "ona ptica noc i dan", koji nisu znali da je sunce zvezda (sto valjda i nije tako strasno kad ne znas tablicu mnozenja), koji su verovali u zle vile itd.

Ovo je vec jednom bilo ali kicks ass nevertheless.  :| :mrgreen:

[Pijanista]

Kod mene u vojski, jedan Albanac putovao 5 dana sa Kosova do Krusevca. Zalutao covek. Onda bilo ljudi koji su u kasarni prvi put u zivotu oprali zube. Pa neki kojima je obuka bila pesma, nikad toliko u zivotu nisu odmarali. Tuga. A bilo i onih koji imali faxove, govorili 4 jezika. Kako li je tek njima bilo  :evil:

[alan ford]

kod nas je do prekomande najgore prolazio momak iz Zagreba jer je imao zavrsen medicinski fakultet, zenu i dete pa su ga vodnici uvek birali da pere WC.
Ja opet nista nisam radio jer je u vodu bio neki brdjanin iz CG sa istim prezimenom pa kako me prozovu da nesto radim, ja mu dobacim da sam ja radio prosli put i da je sada njegov red, a on se snuzdi i ode. Nikada nije posumnjao da je zajeban...

Mada, da mu se oduzim, u stvari vise da ispunim neku kosmicku pravdu jer on je bio nesvesan nepravde, kad god bi imao posetu sam pitao da traze i njega. Isto prezime pa sa licnom kartom si mogao bez problema da ga izvuces.

[Pijanista]

najvaznije je bilo da prvih mese dana ne pravis sranja. Uvek u to vreme isplivaju neke budale, koje posle non stop gule pozarstvo i ribaju sanitarni cvor. Kod mene je naveci ludak bio neki Srbin iz Slo koji je mrzeo vojsku iz dna duse. Posle se ispostavilo da mu je matroi potpukovnik, kad je dosao sinu u popsetu zvao kapetana na raport i jebao mu kevu. Nije mi jasno kako su ovi to prevideli, vojska inace sve zna.

[D(z)avid]

Pa neki kojima je obuka bila pesma, nikad toliko u zivotu nisu odmarali. Tuga. :evil:

Ziva istina, i ja jednog takvog sretoh na mom sluzenju u Zagrebu (obuka mi je bila u Senti)... Milan, negdje ispod Grmeca zivio, prije vojske u 4.30 se budio da nahrani stoku pa onda na bus za Sanski Most u skolu - a u vojsci do 6 spavanje ("banja"), poslije kuci opet ga je cekao rad (selo, jebiga). Dobar ko kru', ali naiva ko 5-ogodisnje dijete...

Bilo je svega: kontas za jednog da je "skroz OK momak" a kada se skinuo saznas da je bio glavni cinkator (bezbijednjaku licno; Dzemil iz Kiseljaka), par Zemunaca koji su "licno poznavali" Ljubu Zemunca (+ sukachka shpreha, oni "na brate" s njim; tada je Ljuba bio aktuelan), par pravih sadista koji su se izivljavali na gusterima (Eugen iz Omarske i Bojan iz Dervente) itd.

[alan ford]

pa ovaj tip iz Zagreba svakako nije pravio nikakva sranja ni na pocetku ni na kraju. Covek je bre bio 10-ak godina stariji od svih nas imao zavrsen faks, verovatno i posao i samo ga je jebavala obaveza koju da je odlozio jos 6 meseci ne bi ni imao.
sto ti je zivot...

[Ivan_D]

Ja sam u cheti jedini znao da kucam (cca 230 karaktera u minuti - najkorisnija stvar koju sam naucio u srednjoj), pa su me vec druge nedelje zaposlili u kancelariji kod komandira chete da pomazem chati. Prvo sto sam uradio kad sam kucao spisak vojnika za desetare je bilo da sam izostavio svoje ime. Tako da sam skoro uvek bio postedjen kad bi se rasporedjivale duznosti ciscenja itd.
Ah, da, bio i jedan momak iz Dalmacije kog nisam bio gotovio, Trpimir Milas. Ja sam napisao Trpiguz Milas, i tako ga je procitao desetar  :mrgreen:

Inace tada se desila i najveca, da nazovem, slucajnost. Ili mozda druga najveca, koju sam ikad video, nisam siguran. Davali smo krv (za 2 dana skracenja), doslo iz bolnice medicinsko osoblje itd. i mene stave sa jos dvojicom da zapisujem vojnike koji daju krv. Nije bilo po chetama, vec na gomilu kako je ko stigao. U kasarni je bilo mozda blizu hiljadu vojnika, predpostavljam da je vise od pola davalo krv. Onda je u jednom momentu dosao vojnik Romeo Zajec, posle njega iz moje chete Romeo Horvat i posle njega Robert Horvat. Ja nisam bio mogao da verujem. Horvat nije retko prezime, ali Romeo je vrlo retko ime kod nas. I sva trojica, bas tim redom jedan za drugim.

Druga velika slucajnost se desila negde 88-89, drug je nasao na zeleznickoj stanici pasos devojke iz Splita, datum rodjenja 6-6-1966, a manje od mesec dana posle toga ja sam nasao na nekom autu licnu kartu devojke iz kraljeva sa istim datumom rodjenja 6 Jun 1966

[Hate mail]

Were those tradeable events?

[Nocobdija]

Priče o vojsci su obično katastrofa, moje služenje je bilo ko da sam u logoru bio, al ajd, ono što nikada neću zaboraviti je stvarno čudan svet koji nigde više ne videh. Jedan od najjačih dileja je bio neki shiptar Hamdi Deskaj, primitivan da to nema gde, nije znao da bekne srpski, planinac,jak ko bik, dobar ko leba i glup za dve medalje.Čovek je inače došao iz zajednice gde je Baba (neki deda valda) bio zakon i svima u porodici, njih jedno 20-30, podeli ujutru zadatke, ko na njivu, ko peče hleb, ko sa stokom...

Najteži dan u životu mi je bio kad je Hamdi rekao da se umorio i da ne može više, na nekom puzanju po kamenju i snegu - takava psihički udar nisam nikad imao, jer je dotle njemu sve bilo lako, sav jadan bio srećan i sve mu bilo super u vojsci, a ostalima ko Goli Otok.

Kad je naučio srpski i počeli saplemenici iz drugih vodova da ga "opismenjavaju",  odvalio je jednog dana:
"Hamdi neće kupa šolje"
U prevodu-neće više samo on da pere šoljice za kafu. Jebi ga, pošto mu ništa nije bilo teško samo mu kaže neko da uradi bilo šta i on bez problema skoči.Ma... ovo je bilo i previše sećanja.

[Pijanista]

Onaj odozgo sto je zalutao, poceli mi vojsku u isto vreme, posle otkomande, i pri kraju se opet sretnemo u tom istom Krusevcu. Ja desetar a on razvodnik. Jednom sedim ja razdrljen, nedelju dana pre skidanja (njemu produzili za onih 5 dana) i on dodje do mene:

- Druze desetaru dozvolite da se obratim
Ja pocnem da se smejem, i posle skontam covek misli ozbiljno. Ja se uzivim u ulogu, on pita sta  je hteo, trazi dozvolu da se udalji, ja ga pustim. On ode sa svim onim "Razumem!". Jadnicak...

[Pareski do]

Onda je u jednom momentu dosao vojnik Romeo Zajec, posle njega iz moje chete Romeo Horvat i posle njega Robert Horvat. Ja nisam bio mogao da verujem. Horvat nije retko prezime, ali Romeo je vrlo retko ime kod nas. I sva trojica, bas tim redom jedan za drugim.

Druga velika slucajnost se desila negde 88-89, drug je nasao na zeleznickoj stanici pasos devojke iz Splita, datum rodjenja 6-6-1966, a manje od mesec dana posle toga ja sam nasao na nekom autu licnu kartu devojke iz kraljeva sa istim datumom rodjenja 6 Jun 1966

Ти ћеш бити пун прича када одеш у пензију

[Ivan_D]

iz tvojih usta u bozije usi

[Hate mail]

Shokovi, shokovi... :mrgreen:

Moja vojska je imala momenata, ali bila je zaista specificna drustveno-politicka situacija pa mozda nisam primecivao mnogo tih nekih momenata od ogromnog drugog ludila koje je tu tutnjalo, angazovanja na ratnom terenu itd. Mogu reci da je osnovna jedinica, protivoklopna ceta, nekih 50 ljudi uglavnom bila ok, deca iz gradova mahom (BiH, Srbija, CG), jos uvek sarenog naci-sastava, SVI zavrsili elektrotehnicke i masinske srednje skole (septembarska), na trenazeru za 9K11 i 9K111 sisteme redovno te pitaju "Jesi li igrao video igre kao klinac?", zbog prirode upravljanja/operacije sistema sa vodjenim raketama, ume se tu i na engleskom nesto, slusa se muzika ok (u kontaktu sam sa nekima od tih i dalje), mada ima i malo ruralnije ekipe sa narodnjacima itd. Sad, te su cete uglavnom u pesadijskim bataljonima, gde imas jos 3 pesacke cete od po 120 ljudi i MB bateriju od jedno 80. Ti ostali su plac majke Bozije: neuko, neokupano, nepismeno, krezavo, poluludo, poludivlje, strogo volovi koji uprte M-84 sa postoljem (12kg + 9kg) na ledja, municijski sanduk (26kg) i trci dok mu se ne naredi da stane. Strasno nesto. Ipak, i u takvim uslovima stignes da vidis kako neko iz mirnog meditiranja za 3 sekunde zakrvavi ocima, iskezi zube i potegne onaj noz sa puske na nekoga, ili se nagura cevuljaga od otkocene automatske puske u nos na pogresnu rec, lopove, pijance, kriminalce (sa presudama), maloumne. Jedan istrgao poker-aparat iz kafane, doneo ga u kasarnu jedno vece (nisu mu isplatili premiju), jedan otkinuo telefon iz poste, polovina se ugojila u vojsci (ja oslabio 15 kila za prvih nekoliko meseci). Albanci su dobri vojnici (narocito ti sto rade na selu), spretni u rukovanju naoruzanjem, fizicki spremni, poslusni, crafty a i dobri ljudi.

[Pareski do]

само немој много да смараш људе по парковима  xrotaeye

[D(z)avid]

Albanci su dobri vojnici (narocito ti sto rade na selu), spretni u rukovanju naoruzanjem, fizicki spremni, poslusni, crafty a i dobri ljudi.

Pa i jesu, i kod mene su Albanci bili OK kao ljudi (posebno ti sa sela), a sa tog "vojnog aspekta" - disciplinovaniji i "bolji vojnici" od vecine nas ostalih (osim jednog Zenicija, koji je kasnio sa reakcijama jer su mu drugi prevodili naredbe)...
Sto se tice njih, shit mi je jednom bio onda kada je onaj Keljmendi puko i pobio onu vojsku (ja tada sluzio), i skupi nas 7-oricu iz "Pogona 1" vanredno tom prilikom nas kapetan (ja sam za VES imao "tehnicku sluzbu", "Tehnicka baza" za cijelu 5. armijsku, u ZG - zato "pogoni", nismo imali jedinice za formacije), mi svi Tuzni Slaveni (izmjesano, ali nema Arbanasa), te poce on nesto u stilu "ovo je politicki jako opasno stanje, upozoravam vas da pratite Albance ako se izdvajaju i skupljaju u grupe, da slusate sta pricaju...", i ja mu na to - osim sto mi je sr@nje to da ja moram svoje kolege/face koje vidjam svakodnevno da spijuniram (da @ebe rak raka, pa njih 90% tada nije moglo da bude "iredenta") - reko mu, znaci, na ono njegovo "slusajte o cemu razgovaraju" - "druze kapetane, kako da slusamo sta izmedju sebe razgovaraju kada ne znamo beknuti, kamo li razumjeti albanski?". Ovaj bio neki strogi kompleksas, odmah sam poslije sastanka umjesto odgovora (samo me prostreljao ocima) dobio da cistim pogonsku prostoriju...      

[Hate mail]

 :mrgreen:

[D(z)avid]

Bilo je tih oficira glupsona u PM, nidje elementarne logike...

[Hate mail]

A stas im... Steta drzave, naroda onolkoga...

[Ivan_D]

kada je onaj Keljmendi puko i pobio onu vojsku

Ko zna sta se tada stvarno desilo. Mislim da postoji sansa veca od 10% da je to neko organizovao jer je to tada Milosevicu nevidjeno islo na ruku.

Ditto i sa onim jadnikom sto su ga navodno silovali Albanci flasom. Nekoliko godina kasnije se ispostavilo da je njegov advokat bio vrlo blizak Milosevicu.

Mnoge stvari necemo nikad saznati.

Nama se doduse isto bio ubio vojnik Albanac, skorpionom, na poligonu. Mislim da je bio u vojnoj policiji. Ali niko drugi nije bio povredjen.

[D(z)avid]

Ma Keljmendi je fakat bio puko, ali ne na "nacionalnoj osnovi": medju tim ubijenim ili tada ranjenim je bilo i nekih Albanaca; a ne vjerujem ni da je bila namjestaljka KOS-a.
Inace, te god., '87, je bilo bas tako tih nekih "politickih frka", malo-malo su nam oficiri imali vanredne pol. sastanke u Komandi (i mi ponekad, ali u kasarni): te Keljmendi, te Slovenci i Stafeta, te onaj plakat za stafetu, te bila Unezverijada (tada nije bilo lako ni u gradu ako si pobjegao ili nemas kapu/ogledalce :mrgreen: na/pri sebi, ZG je bio premrezen patrolama VP)...

[Pijanista]

Ivane ne lupaj. Produzena ruka SMa pobila vojnike... A on je toliko bio zauzet da mu je logistiku odradio Bora Jovic.

[Hate mail]

Meni je te 1987. glavna fascinacija i briga bilo to kako ce, po dobijanju organizacije "Univerzijade", da im izgleda logo...

And sure enough, kad sam isao u Prag te godine, januara, u restoranu na "Plesu" (koji je jedan seljacki aerodrom gori i od Podgorice), visi kalendar sa onim znakom koji je bio neki clever hybrid izmedju cirilicnog i latinicnog "U"...

[D(z)avid]

Hahaha, pa jeste, to "U" je bilo tada u fokusu sireg razmatranja...
Ali, mora se priznati, bilo kako da su ga logotipizirali, ono je moralo biti velikim slovom napisano i na neki nacin logotipski istaknuto, pa bili ga tada pisali umjesto Krvata i sami S(v)rbi.   

[Ivan_D]

Ivane ne lupaj. Produzena ruka SMa pobila vojnike... A on je toliko bio zauzet da mu je logistiku odradio Bora Jovic.

Ne kazem da je to verovatno. Samo kazem da ne mogu tu mogucnost definitivno da eliminisem. Mislim da postoji sansa 10-15% da se nesto tako ili slicno desilo.

[Pijanista]

Pazi, Zagi bio peder:

[Hate mail]

There you go.

A tko ti je taj na avataru? Neki "televangelist"?

[Pijanista]

Sinan Sakic. Estradni umetnik i veliki postovalac Sai Babe.

[Hate mail]

Ah. Vidim ja neka duhovnost.

[Tata Mirche]

Ja sam u cheti jedini znao da kucam (cca 230 karaktera u minuti - najkorisnija stvar koju sam naucio u srednjoj), pa su me vec druge nedelje zaposlili u kancelariji kod komandira chete da pomazem chati.

To je nama nasa V ekonomska dala...  :)

Ja sam (preko veze) dobio da sluzim vojsku u Bileci... Da u kasarni nije riknuo neko ko se bavio kucanjem naredbi, verovatno ne bih ni doziveo kraj roka. Ovako, 9. oktobra sam dosao u kasarnu, a vec od sredine novembra sam umesto na obuku odlazio da kucam odluke o nagradnim odsustvima, skracenjima, zatvorskim kaznama... trista svasta.
Posle zaduzio biblioteku i nije mi padalo na pamet da se borim za prekomandu bilo gde. Cak ni za Kupare.

[Hate mail]

Boze ljudi, kako mozete da ne budete u trupi...  :mrgreen:

[Nocobdija]

Sinan Sakic. Estradni umetnik i veliki postovalac Sai Babe.

xjump xbigok xbigok xbigok

[Pijanista]

Evo sta wikipedia pise o njemu:

In some parts of Serbia there is a graffiti on the side of a road to Obrenovac that reads: Bog na nebu - Sinan na zemlji

Sad neki poklonik Sai Babe i proucavalac indijske filozofije cita i pomisli da u Srbiji svi putevi imaju jednu stranu koja vodi u Obrenovac.

[neprijateljska emigracija]

uglavnom u pesadijskim bataljonima, gde imas jos 3 pesacke cete od po 120 ljudi i MB bateriju od jedno 80.

Reci da si bio pesadinac, sta se stidis.
:)

Ti ostali su plac majke Bozije: neuko, neokupano, nepismeno, krezavo, poluludo, poludivlje, strogo volovi koji uprte M-84 sa postoljem (12kg + 9kg) na ledja, municijski sanduk (26kg) i trci dok mu se ne naredi da stane. Strasno nesto.

Poenta je u redu, ali faktografski neprecizno.

M-84 je tenk, mitraljez je M84, ne nosi se na ledjima sa posteljem, vec ga nose nishandzija i pomocnik kad je na postolju, tezine je 10.5kg + 5kg postolje. Ako pod "municijskim sandukom od 26 kila" mislis na municijske kutije koje su dio mitraljeza, onda je i to netacno, jer je mala municijska kutija koju duzi nisandzija sa punim redenikom malo manje od 4Kg, a velika koju duzi treci clan posluge mitraljeza, donosilac teska sa punim redenikom od 250 metaka 9.5 kg.

Ali, to cak nije toliko ni lose, daleko je teze postolje za PM M53 7.9mm (u narodu poznatiji kao "Sarac", gotovo identican njemackom MG42), koje je tesko 21kg i njega duzi pomocnik nisandzije. Sam PM je 12kg.


Teze od toga je biti u posluzi MB M69 82mm, u sastavu mjesovite minobacacke baterije. Naime cijev sa zadnjakom je 14kg, dvonozni lafet 13kg a a podloga 11kg. Iako najmanje mase, podloga je ubijedljivo najteza za nosenje zbog centra ravnoteze koji je smjesteno u dnu, pa kad se nosi na ledjima ima tendenciju da obara posluzioca na dupe uslijed velikog momenta sile, u odnosu na kicmu(pritome je nezgodno rijesen sam samar, pa strahovito zulja ledja). Nosenje dijelova MB M69 je jedna od rijetkih situacija ( uz vec pomenuto nosenje postolja za PM M53) kad je "pozeljno" nositi borbeni ranac sa svojih 7-8 kg na prsima, cisto da se lakse odrzava ravnoteza.

Ali, ni to nije najteze. Ono sto si propustio da kazes da POC ima i vodove BsT M60 82mm ( sad vise ne, jer su izbaceni),koji su teski 123kg.
Sama cijev tezine 80kg, sto znaci da rastavljenom u marsevskom polozaju 4 posluzica nose svaki barem teret od 20kg, a peti nosi lafet sa tockovima koji je 40 kg (nisanska sprava je oko 3kg i nosi se odvojeno). Ne trebam napominjati da uz sve to posluga ( svi osim nisandzije) nose automatske puske koje su bez municije oko 3.8kg.

E, ko to nije nosio, taj ne zna sta je teret.  :)