@indie
Davno, davno, ima tome blizu dve decenije, sedeo ja u pokojnom Dangubi, tamo kod Zahumske, u sitne sate.
A to bio čisto rokerski klub, slabo poznati bendovi, ali skoro uvek odlicna svirka.
I, u neka doba - eto ga Džej.
Opalio po vinjaku i, vidim, u pauzi svirke seo kod muzičara (zatekao se neki jazz rock band u tom trenutku), i nešto ćućore.
Prođe pauza, izlazi bend na binu, i sa njima izlazi i Džejka, namešta mikrofon (spušta stalak 😁 )
E, sad, ne mogu da kažem da sam preterani ljubitelj karasevdaha i tugaljivih balada za cirkanje i plakanje. Nisam uopšte, zapravo.
Ali, u tom trenutku sam bio već lepo popio i, kao, ajde - izdržaću i neku "Nedelju" ili šta već.
Ali, ali.
Kreće intro, i Dž. počinje da peva - paj' sad! - Waitsov "Downtown train".
Na ciganjskom engleskom, doduše, ali savršeno otpevano.
Završio čovek, vratio se za sto, popio piće i otišao, a bend nastavio da vozi svoje.
Eto, crtica.