*
Мислим се нешто, ваљало би неки саит измислити што би Србе спречио да стварима надевају имена према свом поимању (англосаксонског) света.
Својевремено сам од мог мајстора Милутина Петровића - Мике Лицике (званог још и Мика Багра) научио да у нас постоје две врсте Џемса (GMC) камиона, зависно од типа диференцијала - Сплит, као град у Далмацији, и бањо, као житељ неке бање, Врњачке, на пример (split, banjo).
Од газда Сибина, који нам је продао шљивар да у њему моји родитељи са'ране своје животе по'дно викендице, сазнао сам да ту најбоље успева кромпир дезире (desire), а од јабука јонатан (jonathan) и златни делишес (delicious), уз шљиву стерлејку (stanley).
Но то ни по јада: Сибин, предратни кочијаш који је бежао Немцима из нишког лагера, па са Гоча четницима Јована Дерока и Симе Узелца (овај потоњи је наследио именом улицу Задарску, у којој и данас живи моја мајка) и на крају партизанима из мобилизационог центра у Чачку (кад 'тело да га тера на Сремски фронт) и отац првог послератног лажног инвалидског пензионера из тог краја, а свагдашњи швалер и испичутура, није свирао Џипсона (Gibson) и возио Југа боје труле вишње (black cherry) - јок море, он је носио бриџ панталоне (breeches) и опанке лулаше, а на глави шајкачу, која нас се овога пута не тиче.
*
дада, врло добро
