Tozo, to onaj balkon sto ga je projektovao Lobacevski?
pre Lobotomski
kakav je to hepening bio, postavljanje čelične konstrukcije preko provalije koja nas (je) deli(la), mene i komšinicu
ne zbog složenosti i opasnosti koju sobom nosi sam poduhvat (majstore sam bio vezao debelim užadima za radijatore, ako omaknu preko ivice, da ih bar okačim po zgradi kao novogodišnje ukrase), već zato što je sve što ima bagre u soliteru nahrupilo kod mene u stan da vide šta ja to radim i koga sam pitao dal' smem
pa sam tu stoku pojio pivom i nudio cigarama sve dok se, napokon, nije pojavio i upravnik zgrade da kod tih unezverenih srba odagna svaku sumnju u zakonitost & ispravnost mog postupanja, posle čega su se mirno razišli
premda me je nekoliko dana kasnije, dok sam rasađivao cveće sa mojom devojkom za vikende (indie: nakon što me ova moja ne-šutnula, priuštio sam sebi jednu stvarno finu curu kojom ispunjavam petak, subotu i nedelju i još jednu, koja je neviđeno nadarena za sex, za radne dane; ova druga, zovimo je pon-čet, zna za onu vikendašicu, dok obratno nije slučaj, a obe samo podozrevaju, naravno da im nisam rekao, ali sam im iznenadnim melanholijama i mračnim raspoloženjima jasno pokazao, da postoji i treća, uberžena, i obe ove zamenske me svesrdno teše, pune razumevanja za moje ljubavne jade za koje se svaka od njih nada da će ih baš ona odagnati; sem toga, i uber-ženi, ljubavi života mog, rekao sam s kim i kako provodim vikende, državne praznike i ostale neradne dane, pa je naprasno odlučila da nastavimo našu ne-vezu, što neminovno dovodi do promena u rasporedu, ali moj je advokatski rokovnik veoma prilagodljiv, pa lepo uspevam da održim i dodatna ročišta; sa druge strane, pon-čet je za sada za njih dve dobro čuvani adut koji ću da ispucam samo u slučaju krajnje nužde, dok ni jedna od njih tri nema pojma o mojoj "nemici", kod koje odem jednom u dva - tri meseca da se odmorim od ove komplikovane šeme), dakle, prekjuče, u subotu, đubruša sa sprata iznad stana komšinice sa mog sprata sa kojom sam postigao sporazum o razgraničenju i konsekventno podigao paravan od mlečnobelog stakla između njene i moje, sada sve do njojzine produžene terase, mi se obratila viseći sa svog prozora i zevajući šta ja to radim na mojoj novoj extra-terasi, pitanjem "a da li ste vi dobili dozvolu od opštine za to šta ste uradili", pa kad sam joj rekao da proveri sama, odgovorila mi je rečima "čisto sumnjam; to (misleći na stakleni paravan koji sada sprečava komšinicu sa mog sprata da posmatra moje koitualne rituale sa pomenute tri dame) je u redu, ali to (terasa ekstenžn) je samo privremeno"
srbska stoka meritorno odlučila šta je za mene u redu i šta mi ona dozvoljava, a šta ne
taj svet (i generalno, i konkretno, ova sa desetog sprata) na svojoj terasici obavlja veći deo svakodnevnih aktivnosti svoga domaćinstva: drži starudiju, tu im je špajz, letnja (a zbog klimatskih promena i jesenja, prolećna i 70% zimska) kujna, tu su smestili i kace sa kiselim kupusom, razvukli štrik za sušenje veša, uglavili nekako između šporeta i plinske boce i komodu za obuću, tako da neprekidno čangrlja šerpama, istresa stoljnjake, posteljinu, lupa onim poklopcima od burića i vratima od nekog dela regala koji nisu mogli da uklope u "kombinovani dnevni boravak", te ga drže na terasi i u njemu garderobu, pa joj sad smeta što ja svoju terasu uređujem da služi svrsi kojoj je namenjena - da za lepih večeri sednem na moju norwegian wood garnituru, okružen cvećem i sa pogledom niz bulevar kojim srblje tera svoje krševe, pušim i ispijam kafe i alkoholna pića, jer
postoji, (po njenim merilima sasvim objektivna, ona bi to svakako uradila) opasnost da ja to i "zastaklim", pa da tako dobijem "još jednu celu prostoriju", a ona to ne može, jer njojzina terasica nije pogodna za proširivanje, pa onda ne treba "dozvoliti" tako nešto ni meni, jer svi moramo da budemo ravnopravni u pogledu "dobijanja proširenja stanova", a uz to ona je i starosedelac u soliteru, a ja sam došljak, i kao svaki takav odmah sam rešio da sve okupiram...
btw, postojeće betonske ograde svih terasa na ovoj strani zgrade, pa dakle i moje i komšinice sa istog sprata, pružaju se neprekinuto celom širinom fasade, tako da je ta rupa između naših terasa bila nevidljiva spolja, kao što je sada nevidljiva i moja mala ekstenzija; ko god da bi mi pre došao u stan, čudio se tome što moj balkon nije spojen sa komšijskim tako da to bude jedna celovita betonska ploča, već postoji taj prekid između svih terasa na ovoj strani zgrade od prizemlja do četrnaestog sprata koji čini jedan vertikalni tunel koji ne služi ničemu, sem da golubija govna sa potkrovlja propadaju dole sve do nadgradnje koju je izveo komšija sa prvog sprata na ravnom krovu prodavnice u prizemlju, dodajući svom jednoiposobnom stanu tako još i dečiju sobu (komšija ispod mene me je blagosiljao što sam postavio platformu kojom sam zatvorio to okno iznad njega i tako ga spasio od te fekalne kiše; sad sve to završava kod mene na produžetku terase, ali sam zbog kretenuše prinuđen da malo zastanem sa postavljanjem tende, bojim se da bi mi je u ovakvom raspoloženju zapalila)
možda bih mogao da postiram i sliku solitera sa te strane, čisto da vam dočaram kolorativnost svih tih ćepenaka, skarabudževina, produkata srbske domišljatosti kojima su nagrdili zgradu, na koji su sve način "zatvarali" svoje balkone i pretvarali ih u "nešto korisno"
