Shvatanje smrti...

[vbo man]

Umire nam dobar prijatelj...u bolnici...dani su mu odbrojani...rak prostate , metastaze na kichmi...borio se 5 godina.
Mnogo je teshko.
Meni je majka umrla mlada i i ja sam bdela nad njom ... to me je obelezilo za zivota.
Pokushavam da budem vernik i da verujem da ce otici "na bolje mesto"...teshko je.
Mislite li uopshte o smrti? Ili samo onda kad vam neko drag ode?

[Jelence]

Mene je najvise pogodila smrt moje sestre, pre 7 godina. Bila je starija godinu dana. Nekoliko dragih ljudi je pre nje otislo, ali "po redu" sto kazu. OK, otac je otisao malo preko reda, ali nekako ocekujes da roditelji umru pre tebe.

Za sestru sam znala cini mi se pre nego sto sam znala za sebe. Bila je uvek tu, u mom zivotu, moj prijatelj, moj spas (kad bismo napravile sranje uvek je znala da se snadje a ja bih pocela da placem), moj oslonac u zivotu, rame za plakanje. Znala je sve o meni i volela me je beskrajno. Uz sve nase uspone i padove, bila je kao orjentir u mom zivotu.

Ona sama je bila jedna predivna osoba, nesebicna i puna ljubavi i razumevanja prema svima, moja Dada...

Nisam mogla da poverujem da je vise nema. I dan danas osecam da mi fali deo mene.

Nakon sto sam se vratla kuci posle sahrane zivot je nekako nastavio da tece dalje. Povremeno bih se setila bolne istine i plakala bih satima. Secam se da sam tada odlazila na neki kurs u gradu. Jednom prilikom sam se setila sestre putujuci na casove i pocela sam da placem jos u vozu. Dosla sam do skole i posto nisam mogla da odem na cas a nisam mogla da sedim u hodniku, nije mi se vracalo kuci, otisla sam u WC i plakala. Posto su predavanja bila u toku, samo bi povremeno neko dolazio, inace sam mogla na miru da placem. Medjutim, jedna devojka me je cula i pitala me je jel sve OK.

Koja blesava situacija... Kaze ona sta je bilo pa sta je bilo. Necu da se vratim na moj cas dok nisam sigurna da si OK. I izadjem ja, sta cu drugo... Zagrli ona mene ko da se znamo od osnovne... Ta me je cura smirila, ko zna koliko bih ja jos presedela u WCu. Od tada sam ubedjena u dobrotu obicnih ljudi. Danas ne bih znala ni da je prepoznam da je sretnem na ulici, ali se jos uvek secam kako je tesila potpunog stranca u klonji.

I tako se u stvari sa time izlazi na kraj, lakse zivi... Uz pomoc dragih ljudi oko nas. Secam se kako ste vi ovde, koji ste znali sta mi se desava, bili puni obzira i pazljivi prema meni. Da li sam vam ikada rekla koliko mi je sve to znacilo? Demo je takodje bio bas... pravi drugar. Mislim da ga ta rec najbolje opisuje.

Ne znam dal sam ti odgovorila na pitanje, vbo, al sam se bas zarozala pisuci... Jebla te ovako tuzna tema...

[vbo man]

Hvala ti na iskrenosti Jelenche.Chula sam za tragediju tvoje sestre mada tada nisam bila na diskusijama ja mislim...
Vecheras sam na jednom partiju upoznala jednog divnog mladog choveka iz Srbije.Pisacu o njemu sutra jer mi je svojom pojavom dao neverovatnu veru da ce sa Srbijom sigurna sam sad biti sve u redu.Jedan prepametan momak velike dushe...Ali nazalost doshao je ovamo samo da obidje oca koji umire i da bude s njim u njegovim zadnjim mesecima. A nije chak ni odrastao s njim jer su se roditelji razveli kad je bio mali.
Sutra treba da odemo u bolnicu i obidjemo nasheg prijatelja mozda zadnji put...Jako mi je zao jer je on jedan zaista retko dobar chovek. Moja unuka dans chuvshi da prichamo o tome poche da mi postavlja pitanja o kome se radi.Kad sam joj objasnila ona se rastuzila i rekla " but he was my best friend". Teshko je. Moje srce ide njegovoj porodici jer znam koliko ih bola i suza cheka...bash kao mene nekad s mojom mamom i tebe Jelenche sa tvojom sestrom.
Ali zivot ide dalje...neverovatno zvuchi onima koji ostaju ali zivot ide dalje...show must go on...

[Ivan_D]

Mene je najvise pogodila smrt moje sestre, pre 7 godina.

Ovo je totalan bedak. Totalan :(
Ja nisam znao.

Sto se tice smrti prijatelja, poznanika itd., mislim da tamo imao dosta, pored legitimnog zaljenja, i skrivene utehe "dobro je sto nisam ja".

[slawen]

Vecheras sam na jednom partiju upoznala jednog divnog mladog choveka iz Srbije.Pisacu o njemu sutra jer mi je svojom pojavom dao neverovatnu veru da ce sa Srbijom sigurna sam sad biti sve u redu.Jedan prepametan momak velike dushe...

Кен'т вејт...

[Hate mail]

LOL!

[vbo man]

Hate, i na ovom topiku si nashao neshto smeshno...bash si ti sretan chovek :x
Ivane, mada chovek verovatno u nekom momentu  pomisli " sreca shto nisam ja" ipak najcheshca misao je " kad cu ja ? ".
Bila sam u bolnici i bilo je zaista strashno...Bash dok smo bili tamo jedna mlada doktorka je prichala sa njegovim sinom i rekla mu da su sad u pitanju nedelje. Siroma mladic plakao je kao dete a odmah zatim namestio osmeh i otishao da sedi kraj ochevog kreveta.
Ima jedan mladji chovek ( bankar u Francuskoj ali jedan neobichan bankar koji nije pohlepan i ako je na veoma ozbiljnom mestu u banci) na mom Evropskom forumu koji je pre nekoliko godina saznao da mu sin od 4 godine ima rak na mozgu.Ja ne mogu da se ne zadivim kako je taj chovek podneo ovu tragediju i borio se za svoje dete. Mali je imao operaciju, malo je oshtecen ali je ziv i za sad dobro. Signature ovog choveka na blogu je " In a long run we are all dead"...
Dok je chovek zdrav veruje da su neke totalno nebitne stvari najvaznije u zivotu. Treba medjutim bar jednom mesechno otici u bolnicu ili na groblje pa da chovek shvati shta je bitno...ipak to ne radimo...

[Jelence]

E samo ti jos fali da ides na groblje i u bolnicu, vbo, kao da nisi dovoljno pokupila nesrece sto je drugima usput ispala. Kao da si od cicka, pa kad prodjes na tebe se zalepi tudja muka.

Ne razumem zasto bi fokus mog (ili bilo cijeg) zivota bio strasna stvar koja sledi? Ne vidim poentu? Da li ces na taj nacin da sprecis dolazak smrti? Neces, ako je neces ubrzati, fokusiranjem na smrt neces je usporiti sigurno. Da vise cenis zivot? Ne vidim kako mozes da vise cenis zivot fokusirajuci se na nesrecu?!

Tim pre sto ne znamo koliko je strasna ta stvar koja sledi. Sta ako smrt nije nista strasna? Znaci da si ceo zivot sprcao u strahu od neceega sto nije strasno. Ima li bolje ilustrovani primer za protracen zivot.

Ovo sam shvatila nakon sto mi je sestra umrla (nisam oduvek bila tako pametna). Mi smo bili svi ocajni. Ostalo je dvoje male dece sa muzem za kojeg niko nije znao da je materijal za oca, ostali smo mi koji smo je voleli i koja ce nam nedostajati dok smo zivi. Ostala je nasa mama koja je bila van sebe od tuge...

A kako je njoj? Njoj je lepo. Gde god da je sigurna sam da joj je lepo jer joj na ovoj planeti nije bas najbolje islo. Previse je bila emotivna i previse dobra za ovaj svet. Zivela je u okruzenju koje nije bilo za nju - sto se i desava kada dobar covek upadne medju vukove. I to je bio lajtmotiv iz njenog zivota, uvek joj je nekako polazilo za rukom da nadje vukove...

Nama je tesko, njoj je lepo. I da je brinula zbog smrti - ona vise nista sa ovim svetom nema. Mozda je vec ponovo rodjena na nekom drugom kraju planete (za one koji veruju u reinkarnaciju). Mozda je u raju... Mozda lebdi u sobi svoje dece. To ne znamo a o onom o cemu ne znamo mozemo da fantaziramo letnji dan do podne (ako nemamo pametnija posla).

Ono u sta sam sigurna je da su joj njene ovozemaljke muke zavrsene i to je - sa njene tacke gledista - dobra stvar. Ko bi rekao da postoji pozitivna strana smrti? Eto vidis da postoji.

Mi ozalosceni smo ozalosceni, ali to je nas krst koji nosimo, i nema veze sa njom. Moja Dada mi nedostaje svakog dana i jos uvek boli pomisao da je necu vise nikada videti. Parce mene sam izgubila - da li se covek ikada navikne da nema vise ruku ili nogu? Ali to je MOJ deo price, moje iskusenje u zivotu i nema veze sa njom.

I tvoj prijatelj koji umire ce da se spase kad sklopi oci jer rak boli, koliko sam cula. Smrt je sastavni deo zivota. Ne bi se ni rodio da nisi planirao da umres na kraju.

Package deal.

[slawen]

Недавно сам на пар дана боравио у болници (уграбио сам време док проводе ову тзв. реформу тзв. србског правосуђа због које нико ништа не ради, да тад одем на операцију, а да не морам да препуштам случајеве због тога) и упознам тамо Радосава Симића из Горње Сабанте, 78 година.
У потпуности одомаћен, задњих пет година је у болници са прекидима од по пар дана. Вуче за собом две оне кесе од катетера, један му завукли кроз курац у бешику, други субкутано, позади, у мокраћовод до испод самог бубрега који треба да му ваде.
И каже чича да би волео још малко да поживи.

Е тога се највише плашим. Да доживим 78 и да ми се још живи.

[vbo man]

Jeste i meni tako izgleda Jelenche da je za tu osobu zavrsheno mada bih volela da budem sigurna da je njemu/njoj bolje tamo ( ma gde), da je na boljem mestu ali teshko mi to polazi za rukom. Imao manje ili vishe srece u ovom ili onom u zivotu svako MORA da prodje kroz iskushenja i probleme i ne verujem da se za bilo koga moze reci da je imao "bezbrizan" zivot.To nije ni cilj, pretpostavljam.
Ali smrt je konachna i to je njena najveca tezina, a oni koji ostaju ( do daljnjeg) moraju da zive sa ovim saznanjem ...i gubitkom. Da li vreme "lechi" i to? Mozda kod mladih ljudi jer oni imaju ispred sebe svoj zivot...tako se zaleche...Starijima je valjda jedina nada da ce jednom ako pozive sve da zaborave :mrgreen:

Е тога се највише плашим. Да доживим 78 и да ми се још живи.

To bash pricham danas mom muzu koji je vishe ono pragmatichan chovek ( tehnichko lice :mrgreen:) i on ne moze da se nachudi shto ovaj prijatelj koji umire nikako ni rech da kaze porodici o tome gde zeli da ga sahrane itd. A porodica ne moze da ga pita...Zena ovog nasheg prijatelja danas kroz suze kaze " On se josh nada...".Objashnjavam mome muzu da o tim stvarima ( gde da nas sahrane i sl.) mozemo prichati PRE nego shto se terminalno razbolimo a posle kako da prichamo o tome? Surovo je...jer se chovek nada dok je i iskre zivota u njemu.Prevelik je strah od nepoznatog shto sledi...
Pomisli zdrav chovek bash kao Slawen ovde "pa zar chovek moze da zeli da zivi i kad se strashno fizichki ( a sigurno i psihichki josh vishe) pati ? Chini mi se da vecina ipak zeli...mali broj izvrshi samoubistvo...
Zaista bih volela da kad mi stigne poziv umrem od srca ono instantno...da ne muchim ni sebe ni druge...ali nisu svi te srece. 2005 u Beogradu, dva dana nakon shto smo zajedno sedeli na slavi moga brata i jeli i pili, umre kum mog brata...50 godina. Vozio je auto sa tastom i pozlilo mu je. Stao je sa strane da se pribere , zatim je samo rekao " gotovo je c'ale" i umro...Tako nekako bih i ja ako moze...

[Ivan_D]

Е тога се највише плашим. Да доживим 78 и да ми се још живи.

Ah, arogancija mladosti. Mada, istina, ne bih to ocekivao od nekog kome je 40+.
Predpostavljam da je nekom od 78 zivot manje drag neko nekom  od 25. Meni sa skoro 40 je zivot manje drag nego sto mi je bio pre 10 godina. I verovatno ce mi biti jos manje drag za 10 godina. Ali to ne znaci da im nije drag. Svako novo jutro je dobro mnogim ljudima.

[alan ford]

И каже чича да би волео још малко да поживи.

Е тога се највише плашим. Да доживим 78 и да ми се још живи.

moja baka (umrla prosle godine) je sa 94. prestala da pusi, jer kao steti zdravlju. Umrla je sa 96 od starosti. Poslednjih meseci je bila lose, srce je jedva pumpalo, ona zaboravljala gde je, ko su ljudi oko nje itd. i prosto jedva smo cekali da umre da se ne muci, a opet kada bi pomislio da li bi bilo dobro da umre bas danas nekako ti se ucini da bi voleo da je jos jedan dan tu medju nama. Prosto kada umre(s) svemu je definitivno kraj i sve postaje nekakvo secanje.

[Mirabella]

moja baka je sa 94. prestala da pusi, jer kao steti zdravlju.

:lol:

[vbo man]

Kada chovek dozivi pozne godine kao tvoja baka Alane onda i premda je tuga neminovna zbog rastanka sa tim chovekom, po meni treba "slaviti" njegov zivot...otpratiti ga i spominjati ga.
Ali kad se ode prerano...Moj prijatelj ima 62 godine. Mozda je to nekad izgledalo kao starost za umiranje ali vishe ne...

[tarana]

ja smrt vrlo ozbiljno shvatam.

[vbo man]

Moj prijatelj je umro ...nocas.
Ubio ga je onaj prokleti rat...dve godine je bio u muslimanskom zatvoru...
Bio je dobar chovek. Ratovao je ispred svoje kuce jer je morao...Pokoj mu namuchenoj dushi.


Davne kiše - Arsen Dedić

[baggio]

 :( :( :(

[Ivan_D]

Saucesce.

Ako je umro od raka, onda to verovatno nema prevelike veze s ratom. Mada to nista vise nema veze za njega.

[vbo man]

Jeste umro je od raka ali ja sam ubedjena da je taj rak dobio zahvaljujuci stresu iz rata.Ne samo onom regularnom...bio je dve godine u muslimanskom zatvoru , svaki dan dozivljavao stres misleci da li ce ga bash danas ubiti.Poubijali su mnoge zatvorenike.Njega su spasili oni muslimani koji su ga znali lichno i znali kako je dobar chovek bio. Bio je sportista i jakog duha...ali taj stres uzima svoj danak.To me niko ne moze razuveriti...

[Hate mail]

Podrucje oko Sarajeva je 1995. doslo pod udar NATO-a kojom prilikom su koristili i A-10 sa 30mm DU muniijom kao i krstarece rakete sa DU balastimapri napadu na srpske artiljerijske polozaje, fabrike naoruzanja, radare, tenkove. Kasnije je tu izbila i mini-epidemija tumora od koje Vogoscanci, Ilidzani, Ilijasani preseljeni u Srebrenicu vec 10+ godina umiru u masama.

[vbo man]

Da, da... :cry:
Sve to...

[Ivan_D]

Verujem da je tvoj prijatelj imao grozna iskustva iz rata, ali par pitanja, cisto da ostanemo racionalni, cak i po cenu da ispadnem neukusan.

U kom je muslimanskom zatvoru bio tvoj prijatelj dve godine i po kom osnovu? Mozda si mislila u zarobljenistvu - a biti u zarobljenistvu i biti u zatvoru su dve sasvim razlicite stvari.
Dalje, ako je bio u zarobljenistvu - gde je bio? Ne znam da su muslimani za vreme rata u Bosni imali jasno uspostavljenu vlast na nekoj teritoriji da bi dve godine mogli tamo da drze zarobljenike.
Mozda mu je bilo uskraceno pravo kretanja, ako se zatekao na muslimanskoj teritoriji, pa dve godine nije mogao da izadje iz svog grada. Takvih slucajeva znam dosta. Ali to je opet razlicito od biti u zarobljenistvu. Da ponovim, nikako ne zelim da umanjujem njihovu tragediju, ali mislim da je ne treba ni preuvelicavati.
A uvek treba izbegavati biti apstraktan. "bio dve godine u muslimanskom zatvoru", "drzava je chudo jedno", "ma svi su krivi" itd. je nesto sto cesto mozes cuti kod jednog naroda koji je neracionalan i razmislja apstraktno.

Pitanja i podmitanja sebi i drugima, da bi se razjasnila situacija, tu nikad nisu na odmet.

[slawen]

Verujem da je tvoj prijatelj imao grozna iskustva iz rata, ali par pitanja, cisto da ostanemo racionalni, cak i po cenu da ispadnem neukusan.

U kom je muslimanskom zatvoru bio tvoj prijatelj dve godine i po kom osnovu? Mozda si mislila u zarobljenistvu - a biti u zarobljenistvu i biti u zatvoru su dve sasvim razlicite stvari.
Dalje, ako je bio u zarobljenistvu - gde je bio? Ne znam da su muslimani za vreme rata u Bosni imali jasno uspostavljenu vlast na nekoj teritoriji da bi dve godine mogli tamo da drze zarobljenike.
Mozda mu je bilo uskraceno pravo kretanja, ako se zatekao na muslimanskoj teritoriji, pa dve godine nije mogao da izadje iz svog grada.....

Не знам како би' ти ово рек'о....

[vbo man]

Stvarno ne znam ni kako bih ti ja rekla Ivane , ochito imash nekih velikih iluzija o tom ratu...
Naravno da je bio u zarobljenishtvu...mislim da je bio u zatvoru u Fochi ( ako se ne varam). O tom zatvoru je napisana i knjiga...toliko uzasna da moj muz ne moze da je prochita do kraja nikako... Itekako su muslimani imali zaokruzenu vlast na mnogim teritorijama ( i vlast i bezvlashce). Moj prijatelj je ziveo u Vishegradu...ratovao na tom podruchju, sa celom grupom bio uhvacen...mnogi nisu izashli zivi iz tog zatvora.
Ti kao da imash neku pretstavu ( valjda iz zapadnih medija) da su Srbi jedini zarili palili i ubijali po Bosni? Bio je to rat, pravi gradjanski, pa za Zenevsku konvenciju slabo da je ko chuo u njemu...

[Ivan_D]

OK, sad vec imamo nesto vise informacija. Tvoj prijatelj je ratovao (verovatno nije imao preterano puno izbora, ali ratovao je), uhvatili su ga i proveo je dve godine u ratnom zarobljenistvu.
Kako si ti prvo predstavila celu stvar covek bi pomislio da je ziveo negde mirno svoj zivot i onda dosli nekakvi muslimani i strpali ga u zatvor na dve godine ni krivog ni duznog zato sto je eto Srbin.

Pre neki dan citam konacno podigli optuznice protiv nekih srpskih rezervista koji '99. usli u neko albansko selo na Kosovu, pobili gomilu civila a desetoro zive zapalili.

Razumes da izmedju ovog i slucaja tvog prijatelja postoji jasna i ogromna razlika?

Da ne pricam o hladnjaci punoj ljudskih leseva sa Kosova (od kojih neki i deciji) bacenoj u reku negde u Srbiji, pa posle vadjenu, lesevi premestani itd.

Pa Srebrenica, pa jos svasta drugog sa cim srpska javnost nije spremna da se suoci i za sta uvek nalazi razna opravdanja.

Jeste to bio gradjanski rat kako kazes. Ali ko je najvise kriv za taj rat? Srbi. Ko je najvise ratnih zlocina pocinio u tom ratu? Opet Srbi.

Ne znam koje ti to medije pratis i koje informacije imas kad mislis da su svi, eto, isto krivi. Ali ja to ne mislim.
Srbovanje pratim od 1986, kad je pocelo strasno da mi smeta i svi ti ratovi, zlocini, pa i ove gluposti sto dan danas rade i politacari koje biraju su samo logicna i neizbezna posledica kolektivnog ludila i kolektivne gluposti, neracionalnosti, nedostatka bilo kakvog pragmatizma i nesposobnosti da vide sebe u pravom svetlu i budu svestni svog polozaja u svetu oko sebe.

[vbo man]

Nishta ja ne izjednachavam niti je moje da merim...kakva je istina znaju oni tamo u Bosni...tu su ratovale i ubijale se komshije po obliznjim chukama.Zlochina je bilo na svim stranama.Kojih vishe? Kazu srpskih, jer su i bili vojno jachi narochito na pochetku. Mi smo izgubili rat i sad nam je to shto nam je. Ali nashi zlochini ne umanjuju hjihove.

Evo sad mi muz kaze da je ovaj nash prijatelj bio u zatvoru u Gorazdu. Focha je bila srpska...

[Ivan_D]

OK, dobar odgovor.  xjap

[vbo man]

Istovremeno, neki Srbi su pochinili strashne stvari u Vishegradu...prichali su nam o tome bash Srbi iz Vishegrada.
Njihovoj dobroj prijateljici muslimanki su recimo ubili majku i sestru. Vishegrad je mali...sve se zna shta je ko uradio...
Ja ne branim nikog...samo kazem PROKLETI RAT!

[Ivan_D]

Zver je u skoro svakom od nas. Isto kao sto je u skoro svakom od nas potencijalan kockar, drug abuser, alkoholicar, tezak pusac.

Ja ti garantujem da bih te, kad bi ti iskreno saradjivala, za mesec dana navukao na kocku. Isto kao sto bih se ja verovatno navukao na cigarete da mesec dana postupno pocnem da pusim, pa sve vise i vise.

I naravno kad bi mi neko naudio, recimo, detetu i sam bih verovatno bio spreman za velika zverstva, pa i ona sasvim neracionalna, to nije sporno.
Problem je, medjutim, sto mnogi ljudi u normalnim okolnostima odlucuju da idu tim smerem. Olducuju se za mrznju bez ikakve potrebe, za predrasude, za huskanje, sve u najnormalnijm okolnostima.
Tako imas situaciju da u Srbiji mnogi ljudi mrze Albance i Hrvate, mada vecini nikad Albanac/Hrvat nisu nacinili nista nazao, niti su verovatno ikad i imali kontakte s istim.
A na drugoj strani odjednom vole Japance. Budale.

[Hate mail]

Ti idioti po istocnoj Bosni su 1992.-1993. toliko bili  poludeli da su prelazili i u Srbiju i tamo ubijali muslimane.

[slawen]

Evo sad mi muz kaze da je ovaj nash prijatelj bio u zatvoru u Gorazdu. Focha je bila srpska...

Није Фоча, Србиње, 'тедо још пре да ти кажем, ал' откуд знам да се не зајебаваш...

[alan ford]

U kom je muslimanskom zatvoru bio tvoj prijatelj dve godine i po kom osnovu? Mozda si mislila u zarobljenistvu - a biti u zarobljenistvu i biti u zatvoru su dve sasvim razlicite stvari.

moj dobar prijatelj je Srbin iz sarajeva. Pre rat je po nekom automatizmu zaduzio pusku, a kada je krenulo zelene beretke su ga strpale u zatvor gde je delio celiju sa ludakom koji je ubio zenu i dvoje dece. Kaze da su igrali sah, da ga je pustao da dobije jer je ovaj bio nasilnicki raspolozen i cesto je praskao, zapocinjao tuce itd. U zatvoru je proveo skoro 2 godine, svakih par nedelja je nekoliko srpskih zatvorenika odvodjeno na pogubljenja. Pricao je da danima nista nisu jeli, da bi od majke povremeno dobijao hleb pa bi mu to bila glavna hrana nedeljama itd. On je preziveo i kasnije pusten jer je jedan od oficira bio njegov drug iz skole.
Njegov otac je 'mobilisan' valjda od zelenih beretki, poslat da kopa nekakve rovove na frontu i ubijen. Jedni kazu da su pobijeni, drugi da ih je presrela druga vojska, ne zna se ni grob gde mu je.

[amans]

nemam vremena sve da citam (veliko spremanje, zadnji dan raspusta...a vreme bajno) ....ali, saucesce, vbo. Jelo, jako mi je zao.  :( :( :(

Po mom misljenju, sto su ljudi stariji, sve im je drazi zivot. Ne znam zasto je to tako, ali u mnogim slucajevima jeste. Kao da je sve manje potrebno da bi  se otkrila radost i lepota zivljenja. Sitnice zivot znace.

Klinac od 20+ ce da se ubije dok si reko piksla, ako nadje razlog (vidi pod: Branko Miljkovic). Za nesto tako treba mnogo vise trpljenja i iskrene beznadeznosti da se neki starac ili starica, napusteni od boga i ljudi u nekoj bestragiji od Zednika obese, npr.

Za sebe--nemam pojma. Trenutno mislim da cu kao stari Rimljani. A sta ce biti kad budem 95, se veda.

Sve vas pozdravljam.

[Jelence]

sto se oprastas ko da ides na severni pol, a ides da peres zavese :mrgreen:

[alan ford]

nemam vremena sve da citam (veliko spremanje, zadnji dan raspusta...a vreme bajno)

'el zadnji ili poslednji? Missim gde je bio prednji dan raspusta?

[tarana]

nama u vojvodini i ne treba razlog...
mi se besimo z' inat...

[amans]

jebemtispremanje...mrzim ga iz dna duse, lakse bi mi bilo da odem peske do severnog pola.... :mrgreen: 8-)


alane, prednjeg nikad nije ni bilo, pojo ga magarac hehe

[amans]

nama u vojvodini i ne treba razlog...
mi se besimo z' inat...

:mrgreen: :( :mrgreen: :(

[amans]

al mi pici bluz sa pandore pa podnosim  8-)  8-)  8-)  (mislim velikospremanje)  :lol: :lol: :lol:

trentutno Going back to Arkansas by Sooky Pryor....ahaha ne mogu pobeci od svog korenja pa to ti je.....hehe dumdurumdubdubdubtralalalalaaaaaaaaaaaa 

[tarana]

prava srpska sa'rana...
zapevalo se na kraju.

[baggio]

Po mom misljenju, sto su ljudi stariji, sve im je drazi zivot. Ne znam zasto je to tako, ali u mnogim slucajevima jeste. Kao da je sve manje potrebno da bi  se otkrila radost i lepota zivljenja. Sitnice zivot znace.

POTPISUJEM !

I , idem sad da nadjem Sookyija xremyb

[vbo man]

Ti idioti po istocnoj Bosni su 1992.-1993. toliko bili  poludeli da su prelazili i u Srbiju i tamo ubijali muslimane.

Ti tako lako okfalifikujesh SVE Srbe iz Istochne Bosne.
Oni pak znaju da razlikuju ko je bio ko...i kako se ko ponashao.Kao shto rekoh ovaj chovek je imao dobru prijateljicu iz Vishegrada kojoj su Srbi ubili majku i sestru.Nije joj smetalo da bude prijatelj sa OVIM chovekom , da ga ceni i poshtuje i danas zali za njim.

[Hate mail]

Nisi jos popila jutarnju kaHvu?

Ja sam govorio o idiotima po istocnoj Bosni.

[Jelence]

jebemtispremanje...mrzim ga iz dna duse, lakse bi mi bilo da odem peske do severnog pola.... :mrgreen: 8-)

meni pricas?

clean house is sign of wasted life.

[amans]

jebemtispremanje...mrzim ga iz dna duse, lakse bi mi bilo da odem peske do severnog pola.... :mrgreen: 8-)

meni pricas?

clean house is sign of wasted life.

You are my hero!  :lol:

[Hate mail]

Znaci brate sestro, vama "devojacki peskiri" nisu problem?

[slawen]

Не мешај се у домаћичке разговоре, буш најебал.

[baggio]

meni pricas?

clean house is sign of wasted life.

Ufffff,
ovo odzvanja u mojim usima svakoga vikenda. :x

[vbo man]

Sa razgovora o smrti na domacichke razgovore o spremanju stana...majstori ste :x

[slawen]

Шта ти јеживот, мајку му..