http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=02&nav_category=16&nav_id=931367I kako onda da ucis decu? Mozes da ih ucis da sve to nije lepo, naravno. Ali deca nisu glupa i vrlo brzo provale da Romi jesu problematicni, da su im naselja prljava, da u velikoj meri nisu posteni, da su skloni prevarama i uopste ponasanjima koja nisu pozeljna.
Da li onda treba imati razumevanja za ovakve letake? Naravno da ne. Ja sam imao oko neceg nedavno konverzaciju sa klincem na slicnu temu. I umesto da mu pricam kako su ljudi sto mrze Rome losi i isfrustrirani, te kako su Romi divna jedna grupacija, ja sam mu rekao da je vazno da u zivotu ne bude u situaciji gde ce dnevno biti izlozen prisustvu ljudi koji zive i ponasaju se kako to cine mnogi Romi. Dakle, da treba vredno da uci, ili da na drugi nacin obezbedi sebi da ne bude jedan od tih koji moraju da zive u blizini takvih ljudi (kakvi su mnogi Romi)
Kad bude malo stariji objasnicu mu i da onda, sa te bezbedne udaljenosti, treba da se "bori" za prava tih istih Roma i nacelno bude "protiv" ljudi sto pisu ovakve letake.
Jer ne zelimo, a nije nikako ni dobro, da zivimo u drustvu gde vladaju rasizam i predrasude. A za drustvo u celini je bolje da sirotinja bude buffer i ispasta, nego da tolerisemo ili cak opravdavamo gonjenje na nekakvoj rasnoji ili bilo kojoj drugoj osnovi.
A stvarno ne treba mnogo da razvijemo predrasude. Gledam sebe kako mi poslednjih godina sve vise idu na k. Marokanci i razni drugi muslimani. I znam da je nepravedno i lose sve ih stavljati u isti kos, ali onda uhvatim sebe kako razmisljam da ce uskoro doci do situacije gde ce razvrstavanje na
dobre i
lose biti suvise slozen postupak, neisplatljiv. Pogotovo sto su ovi
dobri uglavnom krajnje nerelevantni i nikako da se usprotive ovim losim.
A primetio sam koliko je malo trebalo i mojoj majci, koja je vrlo liberalna osoba, da pocne da ne voli Rome. A imala je samo 2 negativna encountera. Prvi put onih devedesetih ispred C marketa u Zemunu htela da promeni 100 maraka. Rom kaze evo sacu ja, uzeo joj 100 maraka, otisao do kioska par metara, tamo nesto kao pricao desetak sekundi, okrenuo se vratio mojoj majci pare i rekao "nemaju ovde toliko novca" i potom otisao. Majci je trebalo nekoliko sekundi da provali da joj je dao fotokopiju novcanice, ali vec je bilo kasno.
Drugi put, par godina kasnije, moji imaju kucu u Vojvodini i bas bili tamo dosao Rom pozvonio i prosi - trazi pare. Mama kaze da moze da ako hoce da joj opere prozore, platice mu. To ne, kaze, boli ga noga, ne moze da se penje. Onda pita da li ima majka neke stvari da mu da i ona kaze da mora da pogleda, i neka dodje sutra. I spakovala mu lepo 2 torbe, on dosao i hoce prvo da pogleda sta mu je spremila. Pola stvari izbacio i razbacao, ostatak vratio u torbe i otisao.