Mimi-Mini je u komentaru na tekst “Ja sam jugoslavenska kurvetina” napisala sljedeće:
Vedrana piše o jugoslovenskom osećaju i opredeljenju, pristojnom i ljudskom životu toga vremena, a mahniti klerofašisti to jednostavno ignorišu i teraju po svom, pri tom, mnogi od njih nisu ni bili rodjeni tada, što je najinteresantnije. I tako unedogled, pri tom, koliko mene sećanje služi, Jugosloveni nisu bili miks Srba i Hrvata, nego svih naših naroda i narodnosti, to je bio jedan od retkih Bravarevih poklona, da je Jugoslavija bila zajednica i država svih naroda i narodnosti, tako da termin jugoslovenstva nije autorsko pravo samo Srba ili Hrvata, evo konkretno na ovom postu javljaju se i Makedonci, Bošnjaci, Bosanci i Crnogorci koji takodje, baštine i prisvajaju izraz jugoslovenstva, čak se desi da se javi neko i iz Slovenije, koji lamentira o tom lepom i mirnom periodu života. Pre neki dan smo odavali počast i Kemalu Montenu koji se isključivo deklarisao kao Jugosloven i to nikom nije smetalo.
Šta vam je ljudi, neka se svako deklariše kako hoće, zašto to smeta nekom stalno. Na moju najveću žalost, izbore doduše i to jedva, dobijaju desničarske stranke i mi smo zato taoci njihove retorike u kojoj se kuvamo i učestvujemo. Mi svi pripadamo grupi malih naroda. Koji su uglavnom celog, svog postojanja osudjeni na ovaj ili onaj način na izumiranje. Izumiremo na razne načine, proterivanjem, pokrštavanjem, ubijanjem, asimilacijom i do sad na najbrži način zabeležen na ovim prostorima, iseljavanjem u normalne džave. Mi smo mali narodi, a mali narodi nemaju istoriju, mi imamo istoriju koja je uprljana na uštrb drugih naroda, na žalost.
Ljudi iz naših krajeva su hipnotisani sopstvenom istorijom, koju niti znaju niti razumeju. Smisao je da mali narodi uglavnom zavise od politike i odnosa velikih naroda. Ako hoćete da proverite ovu moju tvrdnju, pogledajte kako su ove naše države istorijski nastajale.
Nastajale su padom Austro-Ugarske, koju nisu srušile ni Hrvatska, ni Vojvodina, ni Bosna. Srbija je nastala padom Otomanske imperije,koju, takođe, nije Srbija srušila. Jugoslavija je nastala nakon Prvog svetskog rata, u kojem je pobedila Antanta, a ne Srbija, Hrvatska, Bosna ili Crna Gora. Druga Jugoslavija je nastala ne zato što su partizani pobedili sile Osovine, nego zato što su ih pobedili Rusi i Amerikanci. Komunizam je kod nas došao ne zato što smo mi to želeli, nego zato što su nam ga doneli Rusi. A Rusi su mogli to da učine, jer su ih Englezi pustili da nam ga donesu. O nama su drugi odlučivali.
Komunizam u Jugoslaviji nije pao zato što smo ga mi srušili, nego zato što ga je Gorbačov ukinuo.Prema tome, mi NIKADA nismo bili gospodari svoje sudbine ni u ključnim trenucima stvaranja sopstvene istorije. Mi smo, svakako, neki mali doprinos tome davali. Ali to nije bio kauzalni, nužni, već sporedni činilac. Svi naši napori uloženi na upravljanje vlastitom sudbinom su sekundarni: mi sami po sebi nikada ne bismo doveli do tih posledica. Veliki svetski događaji izazivaju te posledice kod nas. To nije ništa čudno, ni za nas ponižavajuće. Tako svet funkcioniše i to je smisao međunarodne politike.
Ono što je ludo jeste da mi, Srbi, kada učimo svoju istoriju stičemo utisak da smo mi srušili Otomansku imperiju,da smo izazvali i dobili Prvi svetski rat, da smo pobedili Nemce u Drugom svetskom ratu, da je naš komunizam autohton i da smo ga mi srušili. A, vi Hrvati mislite da ste Domovinskim ratom pobedili i zaslužili da dobijete državu. Vi ste dobili, kao i ostale bivše republike, a mi Srbi izgubili, protektorat i poligon za eksperiment kako u što kraćem roku uništiti što više privredu, ekonomiju i ljude uz pomoć kapitala i religije, i od onoga što otstane uklopiti u svoje finansijske i teritorijalne interese.
Sve što mislimo da smo dobili, odavno smo izgubili, za stolom velikih moćnika, to što smo još uvek živi, ravno je čudu. Mi posmatramo svoju istoriju izolovano od konteksta, a ona je van konteksta potpuno nerazumljiva. Mi sami sebe ne možemo da razumemo i ne možemo, čak ni danas,da delujemo racionalno u kontekstu svoje sredine, jer negiramo da smo deo ikakve sredine. Svaka od tih novonastalih država želi da bude suverena na način na koji ni SAD nisu suverene, jer zavise i od drugih, naravno.
Mi se ponašamo kao autistično dete: niti nas ko razume, niti mi koga razumemo. Sedimo u svom ćošku i žalimo se na to što nas Srbe svi mrze, a vas Hrvate i ostale niko ne razume. To je teška nacionalna nezrelost. Mi tražimo da se ceo svet prilagodi nama. To je na ivici ludila i šizofrenije. Klasičan primer pocepane ličnosti i svesti, čiji se delovi povremeno sreću, ali pošto smo mali, neobrazovani i krvoločni, ne umemo kao što kažu veliki pisci Iljf i Petrov te pocepane pešake poštovati i nikada nećemo, dok budemo u svinjcu i blatu u kome živimo.
