Vratili se upravo iz Beograda gde smo bili desetak dana. Nisam bio tamo skoro 3 godine, Oksi je bila letos i jos tada mi rekla da su se stvari dosta izmenile. Na gore. Ja nisam tome toliko verovao dok sad nisam bio. Ti ljudi tamo izgledaju siromasniji nego u Ukrajini. Bez ikakvog preterivanja. Horde, hiljade i hiljade ljudi kao da besciljno tumaraju gradom, nekvalitetno obuceni i odeveni, namrstenih lica, mnogi jedu na ulici, piju na ulici, puse na ulici.
I dok su ukrajinski gradovi, iako siromasni, i dalje pravi evropski gradovi - Beograd je kasaba.
Cirilizacija uzela ozbiljnog maha, velika vecina ulica u samom centru grada nema vise latinicne napise (ko j@be turiste - bolje je da ne dolaze, da nam ne kvare pravoslavnu nejac). Zgrade isarane sve do jedne. U zemunu nisam video kucu gradu koje nisu isarane nekakvih cirilicnim hijeroglifima. U Knez Mihajlovoj prodaju majice sa Putinovim likom u prigodnim tekstom, nesto kao “Krim je Rusija, Kosovo je Srbija”. A u realu Srbija je k@rac.
Po knjizarama izlozene knjige nekim cudnim cirilicnim fontom i jos zastrasljivijih naslova “3OB BOCTOKA” i taj rad.
Nema nepusackih restorana. Ni jedan. Zero, null, nada, nincs, nula, nul, zilch, donut, bagel, 0
Kad pitas za nepusacki deo nece s tobom da razgovaraju i uglavnom postanu naprasno neljubazni. A vide da sam sa detetom. Neki su bili u fazonu “pa ne tera vas niko da pusite” ili “pa eto vas sto moze da bude nepusacki”.
I ljudi koji ne puse znaju da je to samo jedan u nizu pokazatelja koliko se Srbija srozala, ali ne zele o tome ni da pricaju. Onaj moj mladi prijatelj Ivan je nepusac, i pitam ga za nepusacki restoran kaze “nema, ovde ako hoces dobro da se najedes svugde je pusacki”. Rekoh mu “sta ako hocu samo da se najedem”, je l’ ima neki restoran gde se ne pusi. Kaze ima McDonalds i vise nije hteo o tome da razgovara jer je valjda video da sam kritizerski raspolozen a nije mu bilo do toga da slusa ono sto vec zna, cega je svestan a u vezi sa cim ne moze nista da uradi - da je Srbija u slobodnom padu.
Pitao sam i onog midgeta Pareskog (u profesionalnim krugovima aka prevodilac-patuljak) da li zna neki nepusacki restoran, kaze “pa u shopping centrima su ti svi nepusacki”. Eto. Dao sam coveku video materijale u trajanju nekoliko hiljada sati, vredne vise desetina hiljada eura, da ne pominjem life-saving savete i ostale mudrosti koji sam na njega preneo za sve ove godine ovde - a on me salje da jedem fast food.
Na mestima gde sam uspeo da jedem (jeo sam samo 3 puta u restoranima - ostalo sam morao da idem kod mame jer mi strasno smeta tim) hrana je bila mnogo, mnogo losija nego pre. A skuplja. Ja sam u Srbiju voleo da idem zbog dobre hrane izmedju ostalog, sad vise, cini mi se, ni toga nema.
Kako Oksi kaze ja u glavi stalno imam Srbiju od pre 30 godina a od te Srbije je ostalo vrlo, vrlo malo - gotovo nista. Zemlja gubi svoja nekadasnja obelezja i zemenjuje ih necim ruznijim, losijim, nekvalitetnijim i do neprepoznavanja je dovedena.
Video sam Slawena i to je bilo dobro. Taj covek iz daleke zemlje, u stvari ta ljudina i ljudska gromada uvek, jos iz najstarijih dana, nadje vremena ze mene, uvek se odazove mom pozivu i uvek mi je valjao. Za razliku svih vas
prirodnih saveznika - Bejogradjana, Zemunaca, Vojvodjana, Jugoslavena, samoproklamovanih Crnogoraca i drugih. Zlo mi je od svih vas, pogotovo od Mirabelle. Btw gde je Mirabella, da nije umrla? Or worse yet - razvela se?
Nadao sam se da cu da vidim Superhika, ali on je radije sebi sredio sluzbeni put na bozicne i novogodisnje praznike, ostavio kod kuce suprugu sa troje uplakane decice, nego da bi meni vratio novac sto mi
duguje. A ja sam racunao na taj novac da pokrijem deo putnih troskova.
Sve u svemu, jedva sam docekao da se vratimo u Prag. Iako se ovde ne osecam kod kuce, hteo sam skoro da poljubim cesko tlo kad smo sleteli. Toliko mi je tesko palo sta sam video u Srbiji. E da, i svugde strasan smog, ljudi valjda loze na ugalj ili drva ili mozda u nekim slucajevima i stare gume i mnogi delovi grada strasno smrde paljevinama. Mi iznajmili stan u 29. Novembra ja ustao jedno jutru u 9 ujutru da odem do pekare, ne mozes da vidis 20 metara ispred sebe od smoga. O smradu da ne govorim.
Moguce da su mi utisci delimicno toliko negativni jer je bilo tmurno vreme a i razboleo sam se posle 5-6 dana i bio bolestan sve do sad, regardless strasno je tuzno u sta se Srbija pretvorila.
Novu Godinu proveli nas troje kod kuce, em sam bio bolestan em se mali i ja plasimo petardi i guzvi i menjali TV program izmedju 2 kanala. Na D3 uredjaju kanal 1 i kanal 365. Prvi je RTS, ovaj drugi je prvi program Ruske Televizije. Rusi napravili nenormalan show. Ako nisu potrosili 100M jako bih se cudio. Ja pre dok sam isao u Vegas bih uvek pogledao po par shows tamo. Ovaj ruski novogodisnji docek je bio kao 10 najboljih LV shows all time zajedno. Nevidjeno nesto. Imali morzeve, delfine, killer whales, gomilu prelepih devojaka, strasno mnogo svojih vrhunskih zvezdi, da ti dah stane. Moderna kvalitetna muzika, pola na ruskom pola na engleskom.
Srbi - ne. U stvari mislim da ne postoji zalosniji novogodisnji TV program na svetu od istorije televizje. Bedan neki prostor, zenturace neke spaljene kose, lose koze i potamnelih zubu, oronuli muskarci, a svi odeveni kao kad sam ovde pre 15 godina isao na Moravu na neku proslavu jer je bila godisnjica fabrike gde je otac moje tadasnje devojke radio (ZDAS). Takav je otprilike bio i program. Ali zato su svako malo pominjali Kosovo i Metohiju, pevali neke kafanske pesme sve vreme i takmicili se koji ce region da bude “najveseliji” (da pominjem sve su bili srednjovecni ljudi) i onda ugrozeni tog regiona dobiju neke paketice.
Ja sam svakih pet minuta prebacivao na RTS1 i nervirao se. I Oksi mi kaze “ti nisi normalan. Ti zelis da se nerviras i onda prebacujes i gledas to. Ostavi ovde na ruskom kanalu, ti volis ruske devojke pa gledaj to, zasto stalno imas potrebu da radis ono sto ti ne cini dobro.“
Pasce mi kasnije verovatno jos stvari na pamet. Ovo su bile samo random thoughts.
Srecna Nova Godina svima!!!
