Ma '99 je bila pesma.
Kome nisam ispričao o liku sa najgorom političkom procenom u istoriji politike?
Dakle, peti oktobar, predveče.
Skupština već solidno izgorela, stihija lokalizovana, izneli demonstranti iz njojzi ono slika & stolica što su mogli da potovare na galerije svojih kečeva i jugića; t-v-bastilja deblokirana, znači brate nema signala, piči samo ozbiljna muzika k'o da je dan žalosti; Koštunicu se sprema da prati Bora Antelj, komandantom Hercegovačkog korpusa VRS, na prikazanju na balkonu Novog dvora, gde će godinama posle defilovati i ostali sportisti...
U kragujevačkoj pošti vlada zbunjenost poslednjim razvojem događaja. Poštari su nešto kao ultima ratio societatis, kičma svakog režima, ali ovu je podosta ufatila spondiloza... Lome se članovi dva reprezentativna sindikata: šta da se radi u tim mutnim vremenima?
Jedan, posle dublje analize, zaključuje da je Sloba definitivno pao i da bi moooožda trebalo da izađu na obližnji gracki trg, da se malko pridruže i izmešaju sa demonstrantima; kad već mogu kriminalci, vojska i policija, što ne bi i oni?
Utom drugi skoči: Đubre izdajničko, pičko jedna plaćenička, koga ćeš ti bre da podržavaš?!
I zametnu kavgu. Pade i par bubotaka, dok ih kolege iz jutarnje smene ne razdvojiše.
E, taj lik, koji se petog oktobra uveče pobio da bi odbranio Slobu, taj je baja posle tri dana popušio otkaz od kriznog štaba DOS-a, samo da bi nedelju dana kasnije postao precednikom mesnog odbora DSS za MZ 21. Oktobar u KG.
A ja sam imao potpuno pogrešnu procenu.
