7kontinent

Quote from: Pijanista on February 25, 2010, 06:28:50 PM

QuoteHejte,

postoji li nesto na ovom svetu u cemu ti uzivas?

Postoji, lova, limo i vulgarni antikomunizam  xnerd

i crni helikopteri  8-)

Quote from: Pijanista on February 25, 2010, 06:28:50 PM

QuoteHejte,

postoji li nesto na ovom svetu u cemu ti uzivas?

Postoji, lova, limo i vulgarni antikomunizam  xnerd

Pare, pare... Samo na pare mislite, a Hate je medju najgorima. Strasno  :mrgreen:

jelence, ne zive svi asketski i ne provode svi dane u postu i podvizivanju kao ti.  :)

Quote from: Pijanista on February 25, 2010, 06:28:50 PM

QuoteHejte,

postoji li nesto na ovom svetu u cemu ti uzivas?

Postoji, lova, limo i vulgarni antikomunizam  xnerd

blek limo, blek helikopteri i blek beri

Quote from: baggio
I ja cuvam hrpu stvari koje mi je ostavila pokojna mama.  Volim.  Jednostavno mirise na nju i vraca me u vreme spokojnosti moga detinjstva :(
Jedini problem je sto nista od toga vise nema mesta u mojoj kuci.  Jednostavno se ne slaze i ne uklapa u kucni dekor.  No, i pored toga ja se do kraja moga zivota necu od toga odvojiti.  Dva puta godisnje otvorim sanduk od kedra u kome je sve to smesteno, rastresem, "popricam" sa mojom mamom, i opet polako smestim na isto mesto.
Kad mene ne bude bilo, neka rade sa tim sta zele,

Kad tebe ne bude bilo sa tobom ce da ode i vrednost stvari koje su u sanduku. Na garage sale bi dobila mozda $20-$30 za ceo sanduk sto je verujem trzisna vrednost polovne robe koju cuvas.
Sa druge strane emotivna vrednost je daleko veca - neprocenjiva. Ali dokle god je samo ti vidis u tim stvarima, ona su na trzistu jos uvek samo polovni brick - brack (ili nick - nack).

Quote from: baggio
Inace, secam se jednog slucaja kada je otac moje prijateljice umro, a majka ostala sama u kuci.  Jednoga dana, dodje vreme da je pomere u stan i da ociste kucu od "smeca".  Unuka, koja je tada imala oko 28 godina ( inace po prirodi veliki namcor), popakova silne crne plasticne kese sa svim onim dragim stvarima koje je baka skupljala i cuvala jos od pre I svetskog rata, kada se naselila u Kanadu.  Sve to je zavrsilo na gradskom smecu. Kad su je pitali zasto, rece uz namcorasti osmeh: " Ha, sta ce meni svo to smece?" :shock:

Vidis... Mozda je trebalo sacekati da i baka umre - tako bi stvar bila obavljena delikatno. Od kako sam se preselila ja stvari vidim kao balast. A na nebo cemo otici kao sto smo i dosli - bez icega na sebi. Jedina prava vrednost koju skupljamo kroz zivot je iskustvo. Sto i ti sama kazes ali na drugi nacin (nije rec o stvarima nego o onome na sta te podsecaju.)

Ja se stalno vracam na moju poslednju selidbu deo jer je zaista bio shok za mene da imam toliko stvari, plus sto sam se u jednom trenutku osetila potpuno bespomocnom. Da ja ne mogu da popakujem stvari u torbu i da odem, nego mi treba kamion, nosaci, kutije, ... Stvari su postale obaveza, ne mozes samo da se okrenes i odes i sve ostavis iza sebe.

Sto rece Bred Pit u "Fight Club": Things you own end up owning you".

Apsolutli.

Quote from: baggio
Treba uzivati u svakom danu.

Apsolutno. Zato - uzivaj u onome sto te cini srecnom.

Quote
blek limo, blek helikopteri i blek beri

Thar' ya go.

nema nama nista bez inteRlektualnog giganta iz Beckereka :mrgreen:

Iz Kekende.

Btw, i drugi su blizu dobacili.

Quote from: Hate mail on February 26, 2010, 12:36:46 AM
Iz Kekende.

Ta mani ga, to ti je skoro isto  :mrgreen:

Jelence,

svesna sam ja onoga sto si gore navela.
Naravno da je tako.
Zbog toga sam i rekla ono o cemu bi covek malo vise trebao da razmisli,
a to je uzivanje svega cime smo okruzeni i do cega nam je stalo.



Tomorrw is promised to no one.

Quotea to je uzivanje svega cime smo okruzeni i do cega nam je stalo.



Tomorrw is promised to no one.

Stalno to ponavljamo a onda se vratimo starim navikama...Brzo se zivi...malo se uziva...zgrtanje...pohlepa...zivecemo sutra...ima vremena.
Ne mogu da se nachudim koliko su se ljudi pogubili...svi se ponashaju kao da ce ziveti vechno i kao da ce i kad budu imali 100 godina biti u ovoj istoj snazi i elanu kao shto su danas. Skuplja se za jebenu starost...za " lude sedamdesete"...kad ce da zive kao ljudi od svega shto su zgrnuli uskracujuci sebi da zive kao ljudi sad, danas tu...
Pohlepa je zarazna...Bash ovih dana ne mogu da kazem dobroj prijateljici da je preterala s pohlepom...bojim se mislice da sam ljubomorna na njeno imanje. Lepo je sticati ako se uz to moze i lepo i opushteno ziveti...al pochesto to mnogo koshta, u zivotu koji propushtash, u zdravlju...a da li ce tih "ludih sedamdesetih" i biti? S ovako stresnim zivotom i pored medicine koja napreduje ako ih i bude nece nam trebati nishta sem jednog kreveta, shake lekova i naravno kompjutera :mrgreen:...jer cemo jedino pomocu njega izlaziti iz svoje sobe :cry:
Ah da naravno i slika, filmova, ovih dzidzubidza - uspomena...
Naravno ako u medjuvremenu ne zaboravimo i ko smo i gde smo  :cry:

Quote from: slawen on February 25, 2010, 05:47:02 PM
У, јебемти, од овога може да се рикне....

Zidareva ljubav + Link za download celog filma!

Баш си морао....  :mrgreen:

ви'ш ... паре, паре, паре ... нема'у појма од културу ...

Kulturo, eve me

Quote from: vbo man on February 26, 2010, 04:40:55 AM
a da li ce tih "ludih sedamdesetih" i biti? S ovako stresnim zivotom i pored medicine koja napreduje ako ih i bude nece nam trebati nishta sem jednog kreveta, shake lekova i naravno kompjutera :mrgreen:...jer cemo jedino pomocu njega izlaziti iz svoje sobe :cry:

gud point.
al' imam objašnjenje.
moj pokojni kolega, intelektualac par ekselans, u srbijici je živeo sasvim solidno u proseku. al' kaže:
"ja patim od sindroma gladnog deteta.
u detinjstvu nisam im'o ništa. i kol'ko god da sad imam - mene stra' da ću jednom opet biti gladan."
ni je nisam daleko od tog.
vazda se stabilizujem, hiperinflatorišem, ratujem, šiba me svecka kriza...
i kad imam - nemam. ko zna šta sutra nosi...a nosi vazda nešto...

Quote from: E on February 24, 2010, 09:30:41 PM
Ja bih volela da imam jedan stari sat, onaj veliki sto stoji uz zid , sa klatnima i sto se navija i objavi mekanim i dubokim zvukom ono dong dong svakog sata.
Neki ovakav na primer

mi ih imamo dva kod kuce u BGDu. I oba rade ko sat.
Jedan je od pradede a jedan je Mama kupila na buvljaku pre 20-ak godina za oko 20ak DM. Ispostavilo se da je taj iz 1870 i neke. Cigoman hteo da ga proda, tada nije zvonio mi ga kupili odneli kod nekog specijalnog sajdzije koji ga sredio.
Meni se dopadaju mada su zahtevnni, moras svako vece da ih navijas 9vuces one tegove gore), skoro u isto vreme, ne smes da pustis da se tegovi previse spuste, moras da pazis kada navijas jer su zupcanici stari itd...

El taj iz 1870-te ima i kukavicu ili je Ciga pojeo?

nije sa kukavicom vec sa nekim simpa zvoncetom. ja sam ga prvih nekoliko meseci sredjivao i cistio. tada jos nizmo znali pravu vrednost sata. zanimljivo je videti sve te zupcanike, neke i drvene, sve uglavnom rucno pravljeno, sa malim osovinicama i lezistima od kojih neka imaju nekakav omanji prsten a neka su samo gurnuta u rupice na drvenoj kutiji koja je spojena eksercicima te kako sve savrseno funkcionise. Naravno tek posto ga je profesionalac sredio, ja sam samo uspeo da osposobim sat.

Ja sam zavrsio masinstvo i radio na raznim zaista hi-tech stvarima ali ova precizna mehanika plus pre 150 godina i sa znanjem i materijalima koji su tada bili na raspolaganju je i vise nego hi-tech.

Jednom sam video mehanicki sat koji pokazuje tacan datum, uzima u obzir mesece 30,31 dan, februar, cak i prestupne godine (ono, okine 28 ili 29 dana, po ptrebi). Cijena, sitnica. Par desetina tisuca $

Ти сатови из средине и с краја 19. века су у наше крајеве стизали углавном као индустријски произведени механизми из Аустрије или Енглеске, а онда би их вештији столари уграђивали у оне дрвене више или мање резбарене и накинђурене кутије које би им давале тај коначни сентименталнопровинцијски изглед карактеристичан за ететику банатских Немаца, из чијих кућа потичу скоро сви ти сатови који се данас по тзв. Србији налазе.
Вредност им је, зависно од броја тегова (тј. броја функција) и квалитета опреме (мисли се на дрво) од 300 - 3000 €, ретко више. Наравно, тзв. афекциона вредност им је немерљива.

P.S. Ovaj sto sam gu ja video je rucni sat, proizveden krajem XX veka, neka svajcarska firma sa ruznim imenom. Ono, za ruske bogatase

"Onu moju DoHu??"  :|

Sto bi rekao moj drugar zik-zak sa SC-a: "rucni casovnik "Komandirskij" sa slikom kijevskog TV tornja na ciferblatu" or, alternatively: "sa slikom T-34 u napadu na ciferblatu".

Ja sam jednom otvarao neki ruski rucni sat. Ako ste ikad videli normalne satove, znate kako izgleda mehanizam, sve spakovano, metalni nosaci profilisani oko zupcanika itd. E ovaj ruski je unutra izgledao kao kucni budilnik, imao je dve paralelne ploce sa odstojnicima izmedju kojih je bio mehanizam, a jedno 80% prostora je bio vazduh.

Quote from: Hate mail on March 01, 2010, 06:05:12 PM
Sto bi rekao moj drugar zik-zak sa SC-a: "rucni casovnik "Komandirskij" sa slikom kijevskog TV tornja na ciferblatu" or, alternatively: "sa slikom T-34 u napadu na ciferblatu".

 :mrgreen:

Komandirskie Watches. Командирские часы.

Quote from: Pijanista on March 01, 2010, 05:49:40 PM
P.S. Ovaj sto sam gu ja video je rucni sat, proizveden krajem XX veka, neka svajcarska firma sa ruznim imenom. Ono, za ruske bogatase

ovo ..."proizveden krajem XX veka" ... je greska? Tih takvih i daleko 'pametnijih' mehanickih satova ima i to sa pocetka XX veka koliko hoces.

Ne, nije grjeska. Doista se radi o koncu dvadeseta stoleca.

Rucni sat, vrlo elegantan.

jao sto je dobar onaj spot.  xrofl

Quote from: Pijanista on March 01, 2010, 04:51:16 PM
El taj iz 1870-te ima i kukavicu ili je Ciga pojeo?

xrofl
blesav si