Теорија „сломљених прозора“ тврди да окружење утиче на свест појединаца у тој мери да ако се на згради поломи један прозор и не замени се новим, кроз неко време ће већина прозора на тој згради бити поломљена и створиће се неред. Чак ће и људи са криминалним намерама пре чинити криминална дела у околини баш те зграде него неке друге, јер ће видети да је држава на неки начин „одустала“ од те зграде и прећутно направила слободну зону за криминал. Ако, дакле, грађани виде да се зграда не поправља, веће су шансе да ће се понашати као да закон не важи у околини те зграде.
Е сад, ово је само теорија, што ће рећи да не може до краја да се докаже - има ту много фактора који мењају исход. И још да додамо, знамо да је примена било какве теорије на Србију опасна работа, јер наша држава не подлеже чак ни законима физике неки пут, а камоли теоријама, али нам је било забавно да пробамо.
Дакле, ако возачи виде да су неке рупе на улицама не поправљају већ месецима, или чак и годинама, они аутоматски претпостављају да су се институције задужене за путеве тог града предале, па ако оне више не воде рачуна о граду, зашто би они водили рачуна како возе? Онда се вози нервозно, насилнички, са много прекршаја. Нема много вајде куповати нова кола, јер ће се ионако олупати по тим рупама, а кад нема много нових кола по улицама проблеми у саобраћају се само гомилају. И тако укруг.
Ако студенти виде да диплома није нешто што треба да се заслужи, већ нешто што треба да се има, онда ни они више не уче тако озбиљно као пре, већ сав свој напор улажу у то да нађу што јефтинију диплому за коју је што теже провалити да је купљена. Бруцоши виде да купљене дипломе постају уобичајена ствар, образовни систем се предао, па ако сви купују дипломе, зашто не би и они? Чак су и неки политичари поклекли пред овим трендом - а самим тим га и појачали. И тако укруг.
Ако гледаоци виде да је у медијима све дозвољено приказати у прајм тајму - туче, секс, вербално насиље, Зорана Бабића - онда ће и они сами помислити да се РРА предала, па ако они више не воде рачуна о томе шта је ОК а шта није ОК приказати у медијима, онда ће и они сами мислити да је такво понашање добродошло и ван медија. Онда ће од њих то видети и њихова деца и тако укруг.
Ако грађани виде да премијер на својим конференцијама за штампу своје политичке противнике назива олошем, онда они схвате да су се предале институције задужене да на чело државе дође неко пристојан, па ако ни премијер не мора да се понаша по неким прихваћеним друштвеним и цивилизацијским стандардима, зашто би онда они морали? Онда дођу избори, па грађани изаберу себи најсличније. И тако укруг.
Када један разбијен прозор има такав утицај на друштво, какав ли тек утицај има ова наша разбијена држава? Можда је најбоље да се држимо става да је то ипак само теорија - није још увек доказана. Ако неко успе да докаже, нека јави. Па да поправљамо те прозоре.
Зоран Кесић и екипа Njuz.net-a