Kako napraviti, održavati i upotrebljavati naciju bolesnika, part 1:
Treba prvo naći neku malu, beznačajnu naciju koja je do juče brisala dupe kukuruznim kočanjkama (ako ikako) i bila verni sluga nekom državotvornom narodu.
Zatim ih treba opismeniti u izvesnoj meri; sa time treba biti veoma oprezan, da se ne pretera, jer onda od ova posla nema ništa. Naglasak je na formiranju svesti da sad znaju sve.
Navići ih da pomračenje sunca gledaju na TV-u, umesto kroz prozor. Ovo je, zapravo, najlakši deo, ako su prethodni koraci uspešno napravljeni.
Onda su spremni: redovno pokretati teme koje su široko empatične, najbolje nečiju nesreću (smrt, tešku bolest), a kad se ukaže - i nečiji uspeh (sportisti, mladi matematičari).
Zatim tu temu upotrebiti kao lakmus ili još bolje magnet, da iz mase izvuče one koji mozga imaju dovoljno tek za dvonožni hod; predstavljati stvar tako da diferencira "nas" i "njih" (uglavnom sve ostale), kao npr: "Naši heroji pokorili svet" (odbojkaška reprezentacija osvojila prvo mesto na turniru u Bajmoku), ili "Evo ruskog tenka od koga drhti Obama!" (budući da su Rusi, jel'te, tradicionalni saveznici svih idiotskih nacija). Kad su tako selektovani, izdvojeni, ciljani primerci se prirodno ujedinjuju. Njihovo stapanje u bezličnu, podatnu masu omogućava dve stvari: lakše se mesi, a budući da deluju homogeno, u odnosu na sve ostale koji se nisu odazvali na poziv, već su ostali samostalni, sa svojom pameću, deluju nadmoćno, kao što množina (većina) uvek deluje u odnosu na pojedinca, do te mere da im taj pojedinac, premda u početku svestan ispravnosti svojih stavova, na kraju priznaje pravo da "odlučuju" i o njegovom, a ne samo o svojim životima (demokratski paradoks).
VAŽNA NAPOMENA: sa pozivanjem na jedinstvo "u sreći i bolu" se ne sme ni jednog trenutka prestati, jer efekti gube snagu sa protekom vremena, ako se stimulansi ne ponavljaju.
Današnji primer iz "Blica" ilustuje ovo što pričam:
AMERIKA TUGUJE ZA SRPSKOM ODBOJKAŠICOM "Kakva je to devojka bila!" Ko bi se usudio da posumnja u istinitost i najmanjeg dela te "vesti", ako išta ljudskog ima u sebi?
Tada je pravi trenutak da se naciji plasira "istina" da su oni u stvari izabrani, nebeski ili kakav god specijalni narod, sa sopstvenim genetskim kodom (tribute to Mr. President Nikolic), te da samim time zaslužuju najviše, prvo mesto iznad svih ostalih nacija sveta, ali da im to (zasluženo prvo) mesto nekako stalno izmiče zbog raznoraznih objektivnih teškoća (svi nas mrze, zajeb'o nas sudija, pdala kiša a mi volimo sunce itd.) i subjektivnih slabosti, sve u tačno određenohoj srazmeri.
Evo, npr. EurActiv. rs donosi, a "Blic" prenosi zvanično tumačenje nekog izveštaja o nekom istraživanju (naravno, ne postoji ni jedan link ka samom izveštaju, što je sasvim prirodno, jer ovakvi tekstovi i nisu namenjeni onima koji su u stanju da sami pronađu podatke o rečenom istraživanju) o higijenskim navikama u Srba.
I naravno - razočaranje: Srbi su tek na šezdesetinekom mestu od gotovo 190 naroda sveta. Ne umeju ni ruke da operu kako treba! Umesto da prednjače, jer su na srbskom dvoru...
Pa kako onda da ih se ne stidi i rođeni premijer, koji ih konstantno kori i podstiče da se poprave....
Topic: Iz stampe (Read 977249 times)
