sto govori o tvom umecu voznje...
onaj kinez lepo kaze da taj put kosta 500
ali ima i od 213...
само карте
не рачуна мезелуке
у возу и ван њега
таксирање по шикаги и гдеонојошбеше стао да преда'не
хотеле по тим истим местима (сем ако није џоњао на штајги, јебага такав туризам)
улазнице уоне куле на које се пентрао да би се усликао
осигурање
и остали ситан трошак
али је добар: вид'о човек амурику за три дана
јебло матере
у једном тренутку свог живота
ово је строго интимна исповест
био сам прилично офф
миссим, све се некако било сјебало
до те мере да сам умало сео на грејхаунд да и ја тако пропутујем
са запада на исток (или беше обрнуто?)
имао сам на располагању много више од три дана
рецимо годину, минимум
а ако малко приштедим - можда и две
што би значило одрицање од минимум три латеа а.м. и дуплих бурбона у пола пет п.м. радним данима, викендом појачана доза
и устезање од импулсивне куповине кравата & кошуља
кожне галантерије
и обуће
скупих пенкала
евентуално размишљање о цени намирница
тоалет папира?
џизус, мери и џозеф!
дакле, имао сам целу годину пред собом
"плаћеног одсуства"
али сам се на време прибрао
и схватио
да тако нешто
као што је романтично путовање амеруком
са све упознавањем и зближавањем са домороцима
(особито по индијанама и небраскама)
не постоји
па сам лепо себи купио карту бизнис класе
а пошто су били нешто сјебали са мојим резервацијама
до детроита сам се био баш лепо учукао
комплиментари жестином
(дали ми целу топку оних бонова, да се искупе)
па сам после, до балтимора
пио само онај њихов калифорнијски шардоне
тамо сам сео на неки лоукост са елисама...
а думем да возим - не умем
питај ивана
