... i sve me to vraća na moj najdramatičniji ispit pravnog fakulteta (ovaj beše inokosni, ne k'o te gore
mućke ), i poslednji mi ispit na istom, koji se nami računa kogod diplomski (znači, brate, ocena s'njega ti je ocena za diplomu) - tzv. radno pravo kod tzv. Brke (mog potonjeg velikog prijatelja).
Sad, nadležni koji ovo prate razumeće o čemu pišem, a za vas ostale
laike samo da napomenem kako sam nazočio "polaganju" jedno sedam-osam ispita nekog crnogorskog policajca kome je to (svršen pravni fak) trebalo za mesto načelnika podgoričke službe javne, recimo,
koje je Brka imao da oposli, "a posle ćemo svi na ručak", i "vidi majketi Brko đe sam zaboravio službeni pištolj onomad kad sam dava' treću godinu".
Elem, fini gos-n Brka je svojim studentima u kabinetu prodavao udžbenik koji je objavio u istoj onoj izdavačkoj kući koja je pičila Mirine priče iz Burme (MijanMar), a opciono, dočim poželjno je bilo u kompletu kupit' i štivo koje je blagoizvolio u istoj ediciji pre'stavit sa gos-n Željkom.
Cena nije bila nešto visoka, al' sam ja izgleda po prirodi cicija, pa sam diplomirao sa šesticom.