"interni kafić za zaposlene"...
naviru mi sećanja kako je to nekada odvratno izgledalo (u tom novom nisam bio, izbegavam upravo zbog prethodnog iskustva, nadam se da je država učinila nešto po tom pitanju)
zato sam obično čekao početak suđenja u "procesu" iza suda, pored one garaže
za razliku od tog beogradskog provizornog subsocrealističkog sranja koje je bilo na sramotu i prestonice i celog srbskog pravosuđa, mi smo ovde imali pravi restoran u podrumu naše palate pravde (namenski pravljena za sud na prelazu vekova, onih prošlih)
rahmetli precednik opštinskog suda (čija je bila zgrada, svi ostali su podstanari) Toma Stanojević zvani Puf, bivši udbaš, je to bio ozbiljno sredio, za ono vreme
tu su po zidovima stalno bile prodajne izložbe lokalnih (a i šire) umetnika, postavke menjane na svakih petnaest dana
pa dok jedeš ćevape (po aman skupštinskim cenama) i plaćaš vinjake sudijama, možeš i kulturno da se uzdižeš
šta je tu trulih koalicija i prljavih dogovora palo
za vreme bombardovanja, to nam je bilo sklonište (genijalno odabrana lokacija, u celoj zgradi nema ni grama betona, sve zidano onom punom seljačkom ciglom, par miliona njiha, na lukove, to da nas je zatrpalo, ne bi nas ni vadili odatle; srećom nije udario neki zemljotres, jer sam u NATO imao puno poverenje)
restoran je imao četiri konobara i dva kuvara za stalno, decu iz ŠUP-a na praksi tu i tamo
avaj, među prvim odlukama petooktobarskih vlasti je bilo zatvaranje suckog restorana i preusmeravanje tog zamašnog prometa u okolne privatne ugostiteljske objekte, uz postavljanje vending-mašina na prvom spratu, na ulazu u viši i apelacioni
objekat restorana sada je zatrpan registratorima, polomljenim stolicama i zalihama toalet-papira (kojeg nikad nema po toaletima)
u to vreme mojih ranih pravosudnih radova sindikalna prodaja je podrazumevala podelu zejtina, vaučera za kupovinu garderobe u "22 decembru" i povremeni dolazak paštetarke od koje smo na recku kupovali smrznuta lisnata testa, pisarka radica je proturala ženske čarape koje je švercovao njen momak, a kod jedne žene iz računovodstva si mogao da naručiš kozmetiku iz mađarske, sve naravno u najdubljoj tajnosti
zimi je fasada suda okrenuta ka trgu revolucije pružala upečatljivu sliku: budući da je tu u prizemlju bilo smešteno izvršno odeljenje, jedna vrlo kompaktna banda koja je imala ritual zajedničkog doručka, na simsu pored njihovih prozora bile su smeštene tegle sa turšijom, ajvarom & pinđurom, kofice od marmelade sa mladim i prevrelim sirom, dobro uvezane, duplirane kese sa domaćom slaninom, kavurmom, kobasicama i plastične posudice svih oblika i veličina u kojima je skladištena sarma, đuveč, pasulj prebranac i ponekad nepojedeno pečenje doneto posle slave, da se počaste kolege
ali se ne sećam ovakvog asortimana i izobilja k'o što je sad u prestoničkom sudu
pa nek je gomna ko kaže da su se devedesete vratile
Topic: Vic(evi) (Read 311753 times)
