Klupko se polako odmotava (neko od te bande je morao da progovori):
Поступак набавке возила спроведен је у складу са процедурама у вези са реализацијом капиталних пројеката и у складу са чланом 128 Закона о јавним набавкама. Тај закон регулише набавке из области одбране и безбедности, у вези са чим је и овде донет одговарајући закључак Владе Србије којим је утврђена поверљивост поступка и реализација путем непосредне погодбе. У предметном поступку прибављене су понуде од заступника за возила „пежо”, „фијат” и „шкода”, односно брендова који су најзаступљенији у возном парку МУП-а и уопште на тржишту Србије. На исти начин и од истих добављача набављана су возила за војску и полицију и током претходних влада – објашњава Миличковић.Kapitalni projekat, odbrana i bezbednost, zaključak vlade, poverljivi podaci, i žuti su krali... hahahahahahahaha kakvi majmuni!
Bljerime, brate, dolazi više i jebi im majku, kad KLinton nije umeo
Ali pazi pandursku logiku laganja: "Fi(j)ati, Škode i Pežo(j)i su najzastupljeniji".
Pa fala kurcu, kad su ih kupovali isti ti ili takvi krmci ko i ti.
Pre par dana me zove izvršiteljka iz BG zbog (još) jednog mog pokušaja da nešto, makar i prinudno naplatim od ove smrdljive šatro države. Kaže - zapelo izvršenje.
Naime, pre tri - četiri godine sam branio (i odbranio!) jednu firmu, odgovorno lice i vozača u toj firmi pred MUP-om (koji je onda i optuživao i odlučivao o prekršaju u prvom stepenu, kadija, tuženje, suđenje go figure!) od neosnovanih optužbi da su izvršili neki prekršaj u saobraćaju (nešto sa tahografskim listićima, ni ja se ne sećam već dobro šta je tačno bilo).
I pošto je bila uspešna odbrana, MUP, odnosno Republika je trebalo da okrivljenima nadoknadi troškove odbrane (dakle, moj honorar), što se pretvorilo u to da su oni (okrivljeni) meni prepustili to potraživanje prema majčici Srbiji, kako bih konačno naplatio svoj rad.
Da vam ne pričam koja je jebada cela ta stvar: ta srbskobirokracka stoka je smislila sto i jednu protivzakonitu prepreku da ti onemogući ili bar što više oteža naplatu onoga što si pošteno zaradio, e da bi te iste pare mogli da dele sa đubradima lopovskim.
Tako je odbrana okrivljenih, paradoksalno, najlakši deo priče: posle toga, prvo moraš od okrivljenih da dobiješ specijalno punomoćje da možeš umesto njih da naplatiš troškove postupka; to punomoćje mora da overi notar; onda sve to sa troškovnikom pošalješ istom onom šatrodržavnom organu koji treba da ti plati (zamisli tek ovaj nonsens) koji odlučuje o tome koliko će da ti plati (kao kad bi kupac sam određivao cenu robe koju kupuje), pa ti onda donese rešenje o troškovima posle jedno sedam - osam meseci od kako si poslao zahtev. U tom rešenju piše da će da ti plati za dva meseca (iako zakon o prekršajima kaže 15 - 30 dana), ali, naravno, ni tad ne dobiješ pare, već kurac.
Kad prođe tih dva meseca, onda od njih tražiš da ti na to rešenje stave potvrdu da je izvršivo (to je jedan pečat), to jest da ti nisu platili kad je trebalo i da možeš da podneseš predlog z aprinudnu naplatu. To dobiješ relativno brzo, cirka mesec dana.
Onda pišeš predlog Prvom osnovnom sudu u Beogradu, uz koji dostaviš ono izvršno rešenje MUP-a, ali moraš da napišeš i REŠENJE koje bi trebalo da donese sud, tačno onako kako bi ga napisao sud, jer to radiš umesto suda (pa neće valjda sudovi da se bave takvim glupostima, da pišu presude i rešenja, imaju oni preča posla?). Oni odluče za oko mesec do godinu dana (veoma su fleksibilni što se tiče vremena). Najčešće ti predlog vrate ili odbace, jer ti "fali jedan papir", ili kao nisi tačno naveo neki broj, ili ti fali jedan zarez, i tako nešto. Ukoliko si sve, ali baš sve uradio kako treba i tog trenutka je izvučena tvoja srećka, sud na ono rešenje koje si napisao umesto sudije i poslao uz predlog stavi pečat (time to tvoje rešenje postaje sudsko), za to ti naplati taksu i pošalje to rešenje izvršitelju.
Dakle, ako uspeš da prođeš tu prepreku, tvoj slučaj dolazi kod javnog izvršitelja. Njemu moraš da platiš unapred (obično oko 10 - 20% vrednosti svog potraživanja) da bi on (ona, u mom slučaju) to rešenje koje si sam napisao i na koje je sud samo udario pečat stavio/la u kovertu i poslao službi prinudne naplate narodne banke srbije, ovde u KG, da ga izvrše.
Upratite da sam do sad sav posao uradio ja, a da su sud i izvršitelj uzeli pare, prvi za pečat, drugi za kovertu i markicu, a da ja dinara još nisam video.
Ali, stvari dobro stoje, ostalo je samo da Narodna banka blokira račun dužniku i.... i kurčina!
Znači, pošto si prošao sve moguće i nemoguće prepreke, saznao sve tajne račune, matične brojeve i šifre svojih dužnika, bez kojih neće da te uopšte pogledaju ovi prethodno (sud i izvršitelj), ako si sročio rešenje o prinudnoj naplati baš onako kako bi to uradio sudija, pa mu ostaje da na isto samo lupi pečat, ako si se izuo za zamašan iznos sudskih taksi i nagrade izvršitelju (jednom prilikom ću ovde da postavim da vidite šta i koliko oni naplaćuju; npr. kovertu za poštu naplaćuju 720 dindži, oliti €7), e, onda ti narodna banka posle svega najčešće kaže - nema para.
Kako bre, kad onaj picousti ne silazi bre sa televizora sa pričom kako ima suficit u budžetu?
Pa javi se onda njemu, ovde (knjigovodstvo države) lepo piše - nema para.
Potrošilo.
Čekaj, čekaj, nešto mi nije jasno: ako ceo budžet tzv. Republike Srbije ima samo jedan jedini žiro-račun, 840 - 1620 - 21 i na njemu se nalaze sve pare i odatle se redovno isplaćuju plate zaposlenima u ministarstvima i državnoj upravi, isplaćuju dnevnice našim delegacijama koje idu po generalnim skupštinnama ujedinjenih nacija, plaća benzin za ona njihova kola koja pod rotacijom prolaze kroz crveno sa stočetres na sat po gradu, kupuju škode za policiju, kako bre nema para za mene?
Nema.
Tako da sam izvršiteljki napisao da, umesto da čekamo da se u budžetu nadju pare i za mene, uzne te na javnoj licitaciji proda jednu od ovih novih škoda koje im je picousti onomad uručio, pa da meni da moje, sebi uzme svoje, a šta pretekne da gi vrne.
Topic: Iz stampe (Read 934191 times)
