Ono sto ne valja sa tim pristupom je da, kada se zarati kao na priliku ovo sad u tzv. Ukrajini, detonacija jedne jedine rakete "Grad" porusi citavo naselje od 50 jedinica sklepanih od tih ploca od shljake, spera, gipsa.
Btw, sad sam se setio epizode kada sam se jednog popodneva pocetkom 1992. iz Bosanske Gradiske vojnickim "stopom" vracao iz posete Catrnji i tatinom poslovnom prijatelju Spasu tamo (kupanje, pranje opreme, rakija, gibanica; Bog da pozivi Spasovu udovicu a njemu vecni mir podari). Promenio sam u putu preko Save 2-3 vojna kamiona, minibus i poslednji "leg" od jedno 5km do Dodnjeg Caglica bio mi je traktor sa malenom prikolicom koji sam zaustavio nakon bar 2km pesacenja od Bijele Stijene (komanda Brigade, zadnja stanica) a koji se kretao u pravom smeru. Deda u bundi traktor vozi a u malenoj prikolici, skoro sanduku od celicnih profila i zice, je zabradjena baba. U tu prikolicu pored babe sam usao, pusku uperio u sumu pored puta i sad drndamo mi na sever i baba u neka doba pocne da mi prica svasta i izmedju ostalog i o tome kako ju je jednog dana poklopio "veber" (VBR) dok je bila u dvoristu, ne secam se koje selo je bilo sad. Veli baba da je na brzaka utrcala u podrum dok je "veber" tresao po selu i kako je bila u potpunom cudu dok je gledala kroz dal' vrata od podruma, dal' izbijene prozorcice pri tavanu, slagacu vas sad - kako joj dvoriste nestaje u eksplozijama i vatri, kako joj pomocni objekti nestaju, kako joj gine stoka itd. I veli jos, kada je najzad izasla napolje, da joj je sve okolo bilo u plamenu, da je neko drvece bilo preseceno na pola ogromnim parcadima (ovo sam bio video negde dosta ranije), da su joj pilici trcali okolo zapaljeni... Jebote.