News: SMF - Just Installed!

Author Topic: EKONOMIJA, uopste...  (Read 67926 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
EKONOMIJA, uopste...
« on: September 24, 2014, 03:43:45 AM »
...

Švajcarci najbogatiji, ali i najzaduženiji u svetu

Tanjug   | 23. 09. 2014. - 23:28h | Komentara: 0
Građani Švajcarske prvi su u svetu po vrednosti neto finansijske aktive po stanovniku koja je u prošloj godini iznosila 146.540 evra i daleko su ispred drugoplasiranih Sjedinjenih Američkih Država, sa prosečnih 119.570 evra po stanovniku, pokazuje istraživanje osiguravajuće kompanije Alijanc.

 U 2012. godini neto vrednost finansijske imovine po stanovniku u Švajcarskoj iznosila je u proseku 141.890 evra, dodaje se u izveštaju Alijanca koji prenosi švajcarski list "24 sata".
 
Paradoksalno, švajcarska domaćinstva ujedno su i najzaduženija u svetu. Ipak, bruto finansijska aktiva u Švajcarskoj u 2013. porasla je po nižoj stopi od one na globalnom nivou, odnosno, 5,3 odsto, na 204 hiljade evra po stanovniku.
 
Na svetskom nivou finansijska aktiva prošle godina je dostigla rekordni iznos od 118.000 milijardi evra, uz rast od 9,9 odsto u odnosu na 2012, a prema klasifikaciji koja obuhvata finansijsku imovinu i zaduženost domaćinstava u 50 zemalja sveta.
 
Glavni motor rasta vrednosti finansijske imovine u 50 analiziranih zemalja dalo je tržište akcija u Japanu, SAD i Evropi, uz rast od 16,5 odsto, čime je prevaziđen nivo iz vremena pre ekonomske krize.
 
Međutim, osim visoke vrednosti štednje, švajcarska domaćinstva ističu se velikim kreditnim opterećenjem, najvećim u svetu, sa prosečnih 75.490 evra po stanovniku u 2013. godini.

...
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #1 on: September 25, 2014, 07:33:50 PM »
(djenge, tebra, djenge...)
- interna sala -
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #2 on: September 25, 2014, 07:35:47 PM »
(a moze i bitcoins...)
- interna sala -
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #3 on: September 26, 2014, 05:14:17 PM »
...
Srbija potražuje najveći deo para od stana na Menhetnu

Marijana Krkić   | 20. 09. 2011. - 00:02h | Komentara: 39

Bivše republike SFRJ danas će u Sarajevu konačno pokušati da se dogovore kako da podele novac koji će dobiti od prodaje luksuznog stana u Njujorku, koji su ranije koristile diplomate nekadašnje Jugoslavije. Sporna nekretnina napuštena je već 19 godina i propada, a njena vrednost procenjuje se na 20 miliona dolara. Prodaja još nije oglašena, ali spekuliše se da je, pored ostalih, za kupovinu zainteresovan holivudski glumac Džek Niklson.


Stan bivše države niko ne koristi već 19 godina, tako da je trenutno potpuno ruiniran
U trci za šestosobni dupleks na Menhetnu učestvuju Hrvatska, Slovenija, BiH i Makedonija, ali trenutno samo Srbija plaća račune za održavanje koji iznose 12.300 dolara mesečno. Kako “Blic” nezvanično saznaje, zbog toga Srbija računa na gotovo 40 odsto prihoda od prodaje odnosno oko osam miliona dolara. To bi, naime, bilo i u skladu sa ranijim dogovorom o podeli imovine bivše SFRJ, prema kojem Srbiji pripada oko 39 odsto ukupne imovine nekadašnje zajedničke države.
Prvi korak u raskusuravanju, trebalo bi da bude angažovanje kompanije koja će da obezbedi prodaju.

- Treba da se dogovorimo koja bi to kompanija ili agencija mogla da bude, kojoj bi se poverio posao. Niko od nas pojedinačno ne bi mogao to da uradi, pošto su američki zakoni u vezi sa otuđenjem dosta komplikovani- kaže Vladimir Ćurgus, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i ovlašćeni predstavnik Srbije u procesu sukcesije.

On ocenjuje da su dobri izgledi da se postigne dogovor, jer nikome ne odgovara da taj objekat stoji prazan, a pritom ima veliku vrednost, koja bi svim sukcesorima pomogla da obezbede adekvatne objekte za sadašnju diplomatsku mrežu.

Stan se nalazi na jednoj od najpoželjnijih njujorških adresa, 730 Park Avenija. U neposrednoj blizini su locirane neke od najskupljih njujorških brendiranih radnji, “Kartije”, “Versaće”, “Ralf Loren”, a u tom delu grada smeštene su, na primer, i rezidencije Evropske unije i Austrije. Ima čak četiri kupatila, šest spavaćih soba, dva posebna toaleta, prostrani hodnik, ostave. Dupleks je nekad bio luksuzno opremljen, a danas propada.

“Njujork post” je nedavno objavio fotografiju koja pokazuje da je rezidencija prilično oronula, boja otpada sa zidova, prašina je pokrila nameštaj uništen vlagom.

- Pet zaraćenih strana treba da podele izbledelo srebro i kristal, kao i 19 godina taložene prljavštine i prašine - piše “Njujork post2.

Obavešteni tvrde da je za ovaj apartman zainteresovan poznati holivudski glumac Džek Nikolson. Zanimanje je pokazao i prvi komšija Majk Volas, nekadašnjeg voditelja emisije TV Si-Bi-Es “60 minuta”, što samo dokazuje da ne treba potcenjivati vrednost tog apartmana.

Američka firma “Siti-Rijalti”, jedna od najvećih agencija za nekretnine u Njujorku, navodi da je zgrada, u kojoj je i sporni stan, izgrađena 1929. godine, da ima 40 luksuznih apartmana na 20 spratova, a cela je izgrađena od crvene cigle. Ista firma prodaje i stan nedaleko od bivše jugoslovenske rezidencije, u Park Aveniji 740, koji ima četiri sobe, dvoetažan je i košta čak 23 miliona dolara.

Sporni apartman poslednji je koristio Darko Šilović, ambasador pri Ujedinjenim nacijama, koji je predstavljao Jugoslaviju. Stan je 70-ih godina koristio i tadašnji jugoslovenski ambasador pri UN Lazar Mojsov, potonji član Predsedništva SFRJ. Bivša država kupila je ovaj stan od 215 kvadrata 1975. godine za oko 100.000 američkih dolara. Danas je procenjena vrednost veća neverovatnih 200 puta.

Imovina vredi oko 65 miliona dolara
Na raspodelu dobara koja su nekada pripadala diplomatsko-konzularnoj mreži SFRJ, čeka imovina procenjene vrednosti 65,4 miliona američkih dolara, i to na području Evrope, Latinske Amerike, Kariba, Azije i Afrike. Zajednička radna komisija za sprovođenje aneksa B Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, na današnjem sastanku u Sarajevu, trebalo bi da pregovara i o sudbini zgrade ambasade u Bonu. Jedna od tema, kako je najavljeno, jeste i vlasništvo nad nekadašnjim ambasadama u Sofiji, Bukureštu i Buenos Airesu. Na sastanku bi trebalo da bude reči i o verifikaciji zapisnika vezanih za popis umetničkih dela.

...

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3181
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #4 on: September 26, 2014, 07:35:51 PM »
dzek je sigurno zainteresovan. nema pametnijeg posla nego da u sedamdesetosmoj kupuje ojebane stanove.
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #5 on: September 26, 2014, 08:36:42 PM »
Pusti; stan je stan...
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #6 on: September 26, 2014, 08:37:09 PM »
Hipster lama.
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #7 on: September 29, 2014, 01:05:07 AM »
HRONIKA   | NEDELJA 28.09.2014 | 16:45

Uhvaćen provalnik guvernerkine sobe

IZVOR: VIJESTI

Podgorica -- Pretresom stana u Budvi, u kojem je Imer Kerkezi boravio, policija pronašla stvari koje su pripadale Jorgovanki Tabaković, objavile su podgoričke "Vijesti".
 
Budvanska policija tvrdi da je stavila tačku na misteriju oko upada u sobu miločerskog hotela “Maestral” u kojoj je boravila guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Imer Kerkezi (51) sa Kosova, koji je preksinoć uhvaćen u pokušaju krađe u elitnom hotelu “Avala” u Budvi, osumnjičen je da je 18. septembra u pet sati izjutra upao u njenu sobu.

Njegovim hapšenjem inspektori su, tvrde, demaskirali i pokušaj krađe u “Maestralu”, koji je podigao veliku medijsku prašinu, naročito nakon izjave guvernerke Tabaković, da ne isključuje da je posredi pokušaj likvidacije.

Prva dama srpskog bankarstva to je izjavila, jer je u osvit zore, Kerkezi iz njenog kofera uzeo samo neseser sa lekovima.

“Nije uzeo ni nakit sa stola, ni telefone, ni ajped, ni pasoš, ni novčanik iz torbe... Ništa, samo mali, neupadljivi neseser, koji je bio na dnu torbe sa lekovima za srce. Nije nepoznato da sam ozbiljan srčani bolesnik, ali i da je svako za doručkom mogao da vidi kako pijem lekove upravo iz tog nesesera”, kazala je Tabaković ranije.

Upravo ta činjenica stvarala je veliku muku inspektorima budvanske policije prilikom istrage, jer, iako su od početka tvrdili da je reč o provali, i da je lopov slučajno odabrao sobu guvernerke zato što su balkonska vrata bila otvorena, ipak, nisu mogli ni da potpuno odbace sumnju da je reč o ubici ili agentu neke tajne službe.

Do rasvetljavanja, gotovo spektakularne krađe u “Maestralu”, inspektori budvanske policije došli su juče, nakon što je veštačenjem utvrđeno da se otisci uzeti sa nekoliko predmeta iz sobe u kojoj je boravila srpska funkcionerka, poklapaju sa Kerkezijevim.

Osim toga, pretresom stana u kojem je Kosovar boravio, pronađene su stvari koje su pripadale srpskoj guvernerki.

Protiv Kerkezija, kojem je juče zbog pokušaja krađe u “Avali”, po predlogu osnovnog državnog tužioca kotorski istražni sudija Špiro Pavićević odredio pritvor do 30 dana, budvanska policija danas će podnijeti prijavu i zbog pokušaja teške krađe u “Maestralu”, saznaju “Vijesti” u policiji.
*

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #8 on: September 29, 2014, 01:50:06 AM »

*

Ričard Branson najbolji šef na svetu, evo i zašto

Tajm / M.A.   | 27. 09. 2014. - 20:32h | Komentara: 13

Ričard Branson, predsednik i osnivač “Virdžin grupa”, saopštio je u utorak na svom sajtu da zaposlenima odobrava neograničeni godišnji odmor.

On ima oko 200 zaposlenih, koji mogu da “uzmu odmor kad god požele i koliko god požele” i ne treba da pitaju za dozvolu, niti njihovi šefovi moraju da vode evidenciju o tome koliko su dugo bili odsutni.

Ovakva Bransonova zamisao motivisana je “pretpostavkom da će to uraditi samo ako su sto odsto sigurni da su oni i njihovi timovi u toku sa svakim projektom i da njihovo odsustvo ni na koji način neće ugroziti kompaniju”, objasnio je on.
 
Radno vreme zaposlenih je fleksibilno. Pošto rade i u kancelariji i kod kuće, ionako je teško utvrditi koliko tačno sati rade, napominje on dalje na svom sajtu.
 
“Fajnenšel tajms” je preneo vest da se nova pravila odnose na oko 170 zaposlenih u sedištima “Virdžin grupa” u Velikoj Britaniji i SAD, dok će zaposlenima u filijama (njih oko 50.000) ta pogodnost za sada biti uskraćena. Branson, međutim, napominje da će, ukoliko se nove mere pokažu kao uspešne, i njima preporučiti da usvoje tu politiku.
 
Branson kaže da je nova pravila uveo po uzoru na servis za video-striming "Netflix".

*

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #9 on: October 03, 2014, 02:15:53 AM »
*

Spas za dužnike!

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva obaveštava korisnike bankarskih usluga da smo u dva prvostpena postupka pred sudovima u Beogradu uspeli da izdejstvujemo poništaje kompletnih ugovora o kreditu.

Radi se o kreditima u kojima su banke jednostrano povećavale kamatu tokom otplate. Dužnici su zbog toga pokrenuli postupke poništaja ugovora i u prvostepenom postupku  uspeli. Obzirom da su banke pre toga pokrenule postupke prinudne naplate, odnosno prodaje hipotekovanih nepokretnosti, u jednom od sporova smo uspeli da dobijemo i privremenu meru zabrane prodaje nekretnine do okončanja spora.

Obrazloženje suda je da je banka povećavanjem kamate dužnika dovela u nepovoljan i neravnopravan položaj, kao i u poziciju nejednakosti uzajamnh davanja ugovornih strana, što je suprotno osnovnim načelima Zakona o obligacionim odnosima.

Ovi sporovi su vođeni u različitim sudovima. Jedan je vođen u Trećem osnovnom sudu a drugi u Višem sudu u Beogradu, što ukazuje na jednakost sudske prakse. Obrazloženje oba Suda za ovakvu odluku je da je kamata, kao bitan element ugovora, ugovaranjem njene promene u skladu sa promenama poslovne politike i tržišnih uslova, neodrediva ugovorna obaveza, čime je banka sebi dala za pravo da je povećava po svojoj volji I time obesmisli svrhu zaključenja ugovora. Jer, postavlja se pitanje, čemu ugovaranje kamate na početku ako banka može tokom otplate da je menja kako ona hoće?

Ako ove presude postanu pravosnažne, njihov rezultat će biti da svaka strana mora da vrati onoj drugoj novac koji je od nje primila. Pošto su uplate bile dinarske, očekujemo da će klijent banci morati da vrati dinarsku sumu kredita koju je dobio na početku otplate, a banka će klijentu morati da vrati sve uplate koje je imao do trenutka poništaja ugovora. Razlika koju će klijent morati da nadomesti banci je u tom slučaju daleko manja od sume koju bi morao da isplati po važećem planu otplate ili obračunu banke u ovom trenutku.

Banke protiv kojih su donete ove presude su Rajfajzen(ovo je druga po redu istog tipa) i Hypobanka.

*

http://efektiva.rs/aktuelnosti-krediti/spas-za-duznike

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #10 on: October 09, 2014, 06:49:22 PM »
*

IVAN JAKOVČIĆ:

'Istra će dobiti vlastiti parlament'

Izvor: Pixsell , Autor:Marko Prpić

Autor: Silvana Srdoč9.10.2014 14:42:469.10.2014 17:00:00
 
Hrvatski europarlamentarac Ivan Jakovčić, bivši istarski župan s briselskom adresom, prije dva tjedna imenovan je izvjestiteljem Europskog parlamenta za lukrativnu Europsku strategiju za Jadransko-jonsku regiju. Jakovčić za tportal otkriva kako planira ubrizgati milijarde eura u jugoistočnu Europu, komentira planiranu regionalizaciju Hrvatske po modelu Ive Josipovića te otkriva kako se nosi s optužbama da je tražio mito od njemačkog investitora Georga Lista

VEZANE TEME

Ivan Jakovčić
hrvatska europska unija
europski parlament
Istra
regionali
državna uprava

Strategija EU-a za jadransko-jonsko područje (EUSAIR)
obuhvaća osam zemalja: Hrvatsku, Grčku, Italiju i Sloveniju kao zemlje članice te Albaniju, BiH, Crnu Goru i Srbiju
.

Sadržaj Pomorske strategije za Jadransko i Jonsko more
sastoji se od četiri stupa: plavo gospodarstvo, zdraviji morski okoliš, sigurniji pomorski prostor i odgovorne ribolovne aktivnosti. U dokumente buduće strategije uvršteni su, otkriva Jakovčić, i bolja prometna povezanost Jadrana, razvoj turizma i kulture, očuvanje okoliša i kulturne baštine te daljnja politika proširenja EU-a na sve zemlje jugoistoka Europe.

Kako ste izborili imenovanje na tako važnu funkciju?

Lobirao sam posljednjih tjedana, ali to nije bilo osobito teško budući da je za mene to logičan nastavak političke priče na kojoj radim već 10-ak godina. Bio sam predsjednik Jadransko-jonske euroregije koja je osnovana u Puli, a 2010. tu inicijativu sam predstavio u Odboru regija EU-a. Prošle su četiri godine, u međuvremenu sam promijenio poziciju, nisam više istarski župan, nego sam došao u Bruxelles pa sam im rekao 'it is by baby' ili 'daj dite materi'. Vrlo sam zadovoljan, ali razmišljam da kao rapporteur predložim da se Strategija proširi na Kosovo i Makedoniju.

Kakvi će biti učinci te inicijative?

Kroz Strategiju bi se trebali implementirati projekti ukupne vrijednosti između 10 i 20 milijardi eura. Otvorio nam se zaista veliki prostor da dovedemo veliki novac na Jadran i Jonsko more, ali sve će ovisiti o tamošnjim vlastima. Krećem u razgovore s vladama svih država na jadransko-jonskom moru, ministarstvima, regijama i napravit ću pregled potencijalnih projekata. Osobno, kao prioritet izdvajam jadransko-jonsku autocestu koja bi trebala ići od Trsta do Atene, ali mnoštvo je drugih infrastrukturnih, energetskih, ribarskih, poljoprivrednih, turističkih projekata. Ovo područje domovina je modernog svijeta jer mi smo, objektivno, izrasli na grčko-rimskoj kulturi, a ne na egipatsko-perzijskoj.

Privlačenje tog novca podrazumijeva skladnu suradnju lokalnih vlasti. Imaju li one dovoljno volje i kapaciteta za to?

Bio sam nedavno kod Đukanovića i Vučića, najavio im mogućnost da dobijem ovu funkciju. Očekujem od njih, naravno prvenstveno i od našeg premijera Milanovića i hrvatske vlade, inicijativu i suradnju na budućim projektima, koja će ovdje biti jako važna, ako ne i presudna. Evo vam primjer: nedavno slušam na radiju o velikim poplavama u BiH, uz dodatak – nema opasnosti za Hrvatsku. Ali čekaj, gdje te vode idu?! Nakon dva dana dolazi do katastrofe u Gunji. Tko je tu lud? Naravno, nismo ista država, gotovo je, ali voda ne pita za granice. Potom, imamo problem zagađenja Neretve otpadom koji dolazi iz BiH. To sve završava u Jadranskom moru. Govorimo o klasičnom, plastičnom otpadu – Neretvom plutaju boce PET ambalaže, to je strašno. Takve probleme moramo hitno rješavati.

Kako stojite s najavljenom eksploatacijom nalazišta nafte i plina u Jadranu?

Jako sam rezerviran prema bušenju u Jadranu jer obalu možemo upropastiti relativno jednostavno. Znamo što je bilo u Meksičkom zaljevu i u zemljama koje imaju malo višu industrijsku kulturu, poput SAD-a. Nisam apriori protiv, ali izražavam velike rezerve i nikako ne bih išao 'džonom' u realizaciju. Osim konkretnih rizika, to je i 'šaka u oko': hoće li turisti, dok piju kavu u nekom hvarskom kafiću, gledati platforme? Svjestan sam da bez energetske stabilnosti nema ni političke ni ekonomske stabilnosti, ali to se može i drukčije. Evo vidite, baš sam dobio nacrte potencijalnih podmorskih kablova koji bi iz BiH i Crne Gore, kao zemalja s velikim vodnim bogatstvom i hidroenergijom, mogli ići do Italije. Istodobno, energija vjetra i sunca u Hrvatskoj i regiji potpuno su neiskorištene – kad se vozite Dalmatinom, s lijeve i desne strane nema ničega, stidljivo niču vjetrenjače. Treba nam, na razini EU-a, zajednička energetska politika, koju je najavio predsjednik EK Juncker.

Koja bi, po vama, bila uloga Hrvatske u toj zajedničkoj energetskoj politici?

Mi kao Europa u velikoj mjeri ovisimo o Rusiji, a onda solarne elektrane radimo na sjeveru Europe, gdje sunca gotovo da 'nema'. Zajednička energetska politika značila bi da se svaka zemlja uklopi koliko joj kapaciteti dopuštaju, pa nek se Njemačkoj, Češkoj, Slovačkoj ili drugim zemljama računa izgradnja sunčevih kolektora u Hrvatskoj, Grčkoj... Ako se želi voditi zajednička energetska politika, to se može napraviti, umjesto da se tučemo s Putinom.

Milanović, međutim, kaže da Talijani ionako buše na tisuću mjesta i da treba biti realan?

Talijani su u značajnoj mjeri već eksploatirali svoj dio Jadrana. Nedvojbeno je da oni vode takvu politiku, ali rizik apsolutno postoji. Jadran nije veliko more, to je malo veći bazen. Rijeka Po, sa svojim golemim ušćem, znala je preplaviti našu obalu od Rovinja do Pule i Brijuna. Često se druga strana obale vidi golim okom. Osobno, skloniji sam izgradnji LNG-a, jer je njega lakše kontrolirati, a brodovi i ukapljeni plin nešto su drugo od nafte. Ali svaka vlada svoju politiku vodi. Činjenica je da mi ovdje u Bruxellesu raspravljamo o posljedicama CO2, dok se u Zagrebu gura Plomin 3 na ugljen. Kao župan tužio sam državu zbog toga, ali očito je da ova vlada ide do kraja.

Autonomnija Istra - neminovnost

Kako ocjenjujete regionalizaciju u nacrtu prijedloga ustavnih promjena u režiji predsjednika Josipovića?


Pozdravljam takvo rješenje. Općepoznato je da IDS zagovara da Istra bude samostalna regija u sklopu Hrvatske - za nas nije sporno ni jedno ni drugo. Neki, međutim, Istru vide zajedno s Likom, Rijekom, Karlovcem… kako tko. To za nas nije prihvatljivo. Sigurno ću u Europskom parlamentu iskoristiti sva svoja poznanstva, internacionalizirat ću politički problem ako se dovede u pitanje regionalni identitet i integritet Istre. Na kraju krajeva, gotovo 25 godina većina ljudi u Istri glasa za IDS, prema tome jasan je politički izraz ljudi, valjda ćemo poštivati minimum demokracije. Nemam ništa protiv Riječana ni Riječanki, dapače, svi smo mi itekako dobri prijatelji, ali gledajte, to su dvije različite regije, hoćete – nećete, koliko god se nekome činilo da je to sve isto. Nije.

IDS je potpisao Škotsku deklaraciju. Vidite li možda jednog dana istarski parlament?

To je neminovan proces. Naravno, ne govorim ovdje o referendumu o državnoj samostalnosti, to nije tema, ali jedna vrsta devolucije Hrvatskoj je apsolutno neophodna. Ne govorimo ovdje o veličinama, koje su relativna stvar. Imate male regije u Europi, poput talijanske Val d'Aoste, sa sto tisuća stanovnika i daleko većom autonomijom od susjedne Lombardije, koja ima devet milijuna stanovnika. Da ne govorim o švicarskim kantonima, Korzici, Sardiniji, Siciliji. Europa poznaje regionalne posebnosti u vidu regionalnih autonomija i to je ono što će se sigurno i u Istri dogoditi. Samo je pitanje hoće li se dogoditi na pametan način ili neće. Ako itko, ova generacija hrvatskih političara trebala bi promišljati našu državu na pametan način.

Nitko, međutim, ni dalje ne želi ukidati ni općine ni županije.

Kao čovjek koji je 12 godina bio župan vjerojatno najdinamičnije hrvatske županije, tvrdim da ovakve županije, sa sadašnjim ovlastima i novcem, nemaju nikakvog smisla. To sam govorio i dok sam bio župan. Županije se uglavnom bave same sobom i eventualno nekakvim prenošenjem novca iz šupljeg u prazno. Neću reći da je sadašnja vlast kriva za to – naravno da nije, jer su županije uvedene još 1993. godine. Ali nosi odgovornost za sadašnje stanje.

Tužba za klevetu, pa odštetni zahtjev protiv Lista

U kojoj je fazi sukob s Damirom Kajinom, koji tvrdi da DORH proučava kako skinuti vaš europarlamentarni imunitet zbog optužbi Georga Lista?

Bio sam u DORH-u na vlastitu inicijativu, dao sam iskaz i jako mi je stalo da DORH čim prije završi posao. Pogotovo da istraži poslovanje tvrtke gospodina Lista, a moguće i drugih koji se tu spominju. Zaista molim DORH da pregleda sve, kako mene, tako i njih. Podigao sam tužbu protiv Lista prije dva – tri tjedna, ali o tome nisam javno govorio jer ne želim obračune preko medija. Njih žele politički gubitnici, poput Kajina, koji na taj način misle stvarati atmosferu protiv mene. Neka sud završi svoj posao pa ćemo sve ostalo odraditi što treba.

Tužili ste Lista za klevetu?

Da, a poslije toga ću podnijeti odštetni zahtjev. Gledajte, ovoga puta idem do kraja. Klevetali su me, istraživali, svugdje su bili. No što da ja radim? Javna sam ličnost i znam da moram odgovarati na optužbe. Prošle su devedesete, sad su neke druge godine i jasno mi je da je nekome čudno što netko tko je 25 godina u politici nema ništa utuživo iza sebe. Realno, to jest čudno u državi u kojoj živimo.

Kako Vam izgleda Hrvatska iz briselske perspektive?

Politička scena Hrvatske dosta je umjerena u odnosu na ekstremiste u EP-u. Za razliku od onih koji se rugaju Europi, što je demokratsko pravo, imamo i one koji plaču za Hitlerom ili Staljinom. Očito su političko-ekonomske situacije u pojedinim zemljama iznjedrile takve pojave. Kolega Radoš i ja smo dio političke skupine ALDE, četvrte frakcije po snazi u Parlamentu, ali smo zajedno u tzv. proeuropskoj koaliciji, zajedno s kolegama iz HDZ-a i SDP-a.

Inače, nedostaje mi dom, jako. Dvadeset i nešto godina radiš u politici s ciljem da napraviš nešto u vlastitom okruženju, a onda odeš na 5 godina. No odavde mogu još više napraviti. U okviru Jadransko-jonske strategije želim postići sinergiju strukturnih i pretpristupnih EU fondova, kako bismo u startu osigurali suradnju oko, primjerice, trase neke buduće ceste. Jedna od preporuka Komisije je smanjivanje čekanja na graničnim prijelazima iz zemalja članica JI Europe prema nečlanicama. No ni unutar EU-a nemamo riješenu cestovnu infrastrukturu. U srcu sezone, od Kopra do naše granice čekate 5 sati u redovima, zbog čega se neki turisti ne žele vratiti u Istru. Mislim se, dakle, baviti vrlo konkretnim stvarima.

*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline Jelence

  • 7k
  • Posts: 5767
  • always B +
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #11 on: October 10, 2014, 02:19:51 AM »
*

Spas za dužnike!

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva obaveštava korisnike bankarskih usluga da smo u dva prvostpena postupka pred sudovima u Beogradu uspeli da izdejstvujemo poništaje kompletnih ugovora o kreditu.

Radi se o kreditima u kojima su banke jednostrano povećavale kamatu tokom otplate. Dužnici su zbog toga pokrenuli postupke poništaja ugovora i u prvostepenom postupku  uspeli. Obzirom da su banke pre toga pokrenule postupke prinudne naplate, odnosno prodaje hipotekovanih nepokretnosti, u jednom od sporova smo uspeli da dobijemo i privremenu meru zabrane prodaje nekretnine do okončanja spora.

Obrazloženje suda je da je banka povećavanjem kamate dužnika dovela u nepovoljan i neravnopravan položaj, kao i u poziciju nejednakosti uzajamnh davanja ugovornih strana, što je suprotno osnovnim načelima Zakona o obligacionim odnosima.

Ovi sporovi su vođeni u različitim sudovima. Jedan je vođen u Trećem osnovnom sudu a drugi u Višem sudu u Beogradu, što ukazuje na jednakost sudske prakse. Obrazloženje oba Suda za ovakvu odluku je da je kamata, kao bitan element ugovora, ugovaranjem njene promene u skladu sa promenama poslovne politike i tržišnih uslova, neodrediva ugovorna obaveza, čime je banka sebi dala za pravo da je povećava po svojoj volji I time obesmisli svrhu zaključenja ugovora. Jer, postavlja se pitanje, čemu ugovaranje kamate na početku ako banka može tokom otplate da je menja kako ona hoće?

Ako ove presude postanu pravosnažne, njihov rezultat će biti da svaka strana mora da vrati onoj drugoj novac koji je od nje primila. Pošto su uplate bile dinarske, očekujemo da će klijent banci morati da vrati dinarsku sumu kredita koju je dobio na početku otplate, a banka će klijentu morati da vrati sve uplate koje je imao do trenutka poništaja ugovora. Razlika koju će klijent morati da nadomesti banci je u tom slučaju daleko manja od sume koju bi morao da isplati po važećem planu otplate ili obračunu banke u ovom trenutku.

Banke protiv kojih su donete ove presude su Rajfajzen(ovo je druga po redu istog tipa) i Hypobanka.

*

http://efektiva.rs/aktuelnosti-krediti/spas-za-duznike

Uzas...  :?

U komunizmu (ili tzv socijalizmu) pozajmljivanje novca uz kamatu (zelenasenje) je bilo zabranjeno pojedincima. Taj mentalni sklop i dalje je prisutan u ispranim komunistickim glavama.

Pocinjem da sumnjam da se oderdjene verzije glupoce prenose genetski. Ne samo glupoca kao mental state, nego i stavovi o zivotu koji su potpuno logicki bizarni i neprihvatljivi.
I'll tell you something about good looking people: we're not well liked

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11320
    • hahahaha
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #12 on: October 10, 2014, 05:42:28 AM »
Nezavisna Istra je faktor stabilnosti u regionu.

Offline Superhik

  • 7k
  • Posts: 2677
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #13 on: October 10, 2014, 07:46:00 AM »
Ne, faktor stabilnosti je Vučić.

Pitaj Kurca ako ne veruješ:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=10&dd=08&nav_category=11&nav_id=909211



 :mrgreen:

Offline Daisy

  • 7k
  • Posts: 8111
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #14 on: October 10, 2014, 04:13:57 PM »
Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti...

http://vukajlija.com/sladja/505521
Više volim da mi se neko izveštačeno osmehne, nego da se spontano izdere na mene.

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #15 on: October 10, 2014, 07:22:22 PM »
*
Nepoznato o Draženu: Ništa bez mita i korupcije!
 
Autor: I.J.10.10.2014 18:59:3610.10.2014 16:58:43
 
Poznati španjolski košarkaški menadžer Jose Antonio Arizaga tvrdi da je morao potkupiti mnoge ljude u bivšoj Jugoslaviji kako bi promijenili zakon prema kojem igrači mlađi od 28 godina ne smiju igrati u inozemstvu, a također kaže da je Dražen Petrović inicijalno trebao potpisati za Barcelonu…

Arizaga je osamdesetih godina bio iznimno aktivan na španjolskom tržištu i zaslužan je za dolazak velikana poput Dražena Petrovića i Arvidasa Sabonisa u tamošnju ligu. No, kad je u pitanju naš najbolji košarkaš svih vremena, stvari nisu išle glatko. Naime, Dražen je imao samo 23 godine kad su španjolski velikani pokazali interes za njega.

'Bila je to ludost, moje vođenje poslova nije bilo lako. Rekao sam Novoselu da su interes za Dražena pokazali u Španjolskoj Barcelona i Real. Međutim, zakon nije dopuštao jugoslavenskim košarkašima odlazak van mlađima od 28 godina. Tada je Dražen tek trebao napuniti 23,' prisjetio se menadžer Jose Antonio Arizaga za El Mundo Deportivo pa nastavio:

'Novosel mi je rekao dvije stvari: u Jugoslaviji se sve može riješiti novcem, ali i to da ako Dražen ode, ostali mlađi od 28 će biti bijesni i imat ćemo kaos. Možete misliti koga sam sve morao podmititi i što sam sve trebao platiti da bih riješio ovaj slučaj.'

Zanimljivo, Barcelona je trebala postati novi Draženov klub nakon Cibone, no to se izjalovilo.

'Trebali smo potpisati ugovor u Puerto Realu, u ljeto 1986. godine. Ali na kraju su se Aito i njegovi suradnici predomislili, smatrajući da je Dražen preveliki individualac.'

Dražen je na kraju s 24 godine karijeru 1988. nastavio u Realu, da bi zatim prešao u NBA gdje je igrao za Portland i New Jersey. Poginuo je u prometnoj nesreći 1993. godine, s 28 godina. Po tom spornom jugoslavenskom zakonu, ne bi nikad igrao u inozemstvu. Ali ga je srušio…

*



'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #16 on: October 11, 2014, 03:52:08 AM »

*
Gazda: Ili cigara ili 50 evra više

IZVOR: BETA

Pušače u Kombinatu za obogaćivanje rude iz Polkovica neprijatno je iznenadila odluka direktora da plate mogu da im se smanje i za 50 evra zbog puš pauza.


Direktor kombinata koji spada u kompaniju KGHM Poljski bakar prvo se u internoj anketi raspitivao koliko često i na koliko dugo radnici izlaze na pauzu zbog cigareta a pošto nije objasnio zašto pita, radnici su uglavnom iskreno odgovarali da im 15 minuta za pušačke pauze koliko im je odobreno tokom radnog vremena uglavnom nisu dovoljne.

Šok je zato izazvala odluka direktora da pušačima smanjuje plate u zavisnosti od toga koliko vremena provedu pušeći.

"Plate mogu da budu manje i za 50 evra. Sve zavisi od toga koliko često i na koje vreme radnik izlazi da puši tokom radnog vremena. Ako izlazi četiri puta dnevno na po pet minuta radi manje i u skladu sa tim će mu biti smanjena plata", objasnila je danas televiziji TVN24 portparol KGHM Ana Osatčuk.

Navodno su, prema njenim rečim, to tražili nepušači a smanjenjem plata direktor tako samo ukida pušačima privilegije u odnosu na ostale radnike.

Uz ogorčenje radnika i sindikata koji se plaše da će to kraće radno vreme, kako će pušačima obračunavati ubuduće, uticati i na visinu penzija oglasila se i poljska Inspekcija rada i upozorila danas da direktor nema prava da tako pušačima smanjuje plate.

"Pauze tokom radnog vremena određuju se u skladu sa zakonom. Nije moguće da se obračunava tako da na primer za 20 minuta pauze za pušenje radniku bude odbijeno od plate 50 evra", kazala je Agata Kostik Levandovska iz Inspekcije rada.
*


Nije nego. Svi imaju pravo na pauzu za rucak i jos jednu od 10min. Pusaci imaju jedno 5-6 puspauza od po 5min. Niko ne moze da me uveri da strastveni pusac iskoristi samo dve pauze dnevno da zapali.
A to sa direktorima i pusenjem u kancelarijama je druga prica.
(El Nebulozo, 10. oktobar 2014 23:33)
 
Preporučujem (+36)
Ne preporučujem (-6)
Šta je ovo
Svako ima pauzu od 30 min kod mene. Da li ću ja da je koristim 3x10 ili 1x30 se nikoga ne tiče.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (less, 10. oktobar 2014 23:33)
 
Preporučujem (+15)
Ne preporučujem (-23)
Šta je ovo
Nije daleko dan kada ce jedan od uslova za posao biti da ste nepusac. Pusac ste? Sorry, nista od zaposlenja.
Zato je bolje cigarete ostaviti na vreme.
(skeptik, 10. oktobar 2014 23:29)
 
Preporučujem (+41)
Ne preporučujem (-13)
Šta je ovo
Ne kapiram sta je pisac hteo da kaze...ali nema veze.
(Nek se samo pusi, 10. oktobar 2014 22:31)
 
Preporučujem (+8)
Ne preporučujem (-16)
Šta je ovo
dok direktor sedi sa drustvom i pijucka viski njemu se ne smanjuje plata. gledam ovo mog, pa kartona viskija sljusti svaki mesec, kupio 30 automobila za sefove a preti na mse otkaziama jer grad ne mzoe da nas placa. ali njega stite drugovi na vrhu koji su iz iste partije (naravno ove nove vladajuce) oni stari nam bar nsu dirali direktora starog ovi cim su dosl iodmah psotavili sve svoej ljude na rukovodeca mesta. a zene nekih ministara stavili na platni spisak i ne doalze na "posao"?
(a, 10. oktobar 2014 22:18)
 
Preporučujem (+135)
Ne preporučujem (-42)
Šta je ovo
Gluposti, ovo je praksa koja je u Americi odavno ustaljena.
Ako pusis, pravis vise pauza i manja ti je produktivnost.
Plus, pusenje je stetno po zdravlje, smanjuje imunitet, sto moze da dovede i do cescih bolovanja. Ne lupam napamet, dokazano je.
Imam bar 10-tak drugara iz bivse SFRJ koji su dosli da rade u SAD i posle ovakvih situacija su prestali da puse.
Samo neobrazovani i na Balkanu misle da im je cigara bogomdana.
(Kentucky, 10. oktobar 2014 22:05)
 
Preporučujem (+282)
Ne preporučujem (-77)
Šta je ovo
Pa suludo je da pusaci imaju pauzu, a nepusaci da nemaju...nebitno zasta je ta pauza. Nema razloga da budu povlasceni, tako da...ili bez pauze ili da se odbije od plate.
(Strasna zabaa, 10. oktobar 2014 22:00)
 
Preporučujem (+276)
Ne preporučujem (-29)
Šta je ovo
Sad će da krene salva pljuvačine od strane pušača, a taj direktor je u pravu. Pušači tokom radnog vremena provedu minimum sat vremena po terasama i dvorištima.
(Dragan, 10. oktobar 2014 21:53)
 
Preporučujem (+203)
Ne preporučujem (-45)
Šta je ovo
Koje gluposti.

Ne postoje nikakve privilegije pušača. Svi imaju pauzu i koriste je onako kako žele.

Kome je volja, može tih 10 minuta i da peca.

Kod mene u firmi osim pauze za doručak, postoji samo još jedna od 10 minuta za kafu, i ne vidim da je nepušači ne koriste.
(klosar72, 10. oktobar 2014 21:43)
 
Preporučujem (+93)
Ne preporučujem (-60)
Šta je ovo
U vecini firmi postoji ovaj sukob jer ispada da su pusaci privilegovani. U mojoj firmi su nepusaci trazili pravo da odu na kafu umesto vremena koje nbi proveli ispred firme uz cigaretu.
(Milan, 10. oktobar 2014 21:33)
 
Preporučujem (+129)
Ne preporučujem (-9)
Šta je ovo
Slažem se.
Moje iskustvo je da pušači na kancelarijskim poslovima koriste 30-50 min dnevno na pauze za pušenje, plus normalna pauza za obrok.
Kod terenskih poslova (a tu je i radno vreme duže od 8 sati), ovo je bar 1 sat dnevno, pošto se cigareta i koristi da se pravi pauza u radu.

Realno bi pušač trebalo da ima 10-15% manju platu od istog tog čoveka koji ne puši, pošto je tolika razlika u učinku.
(tacno, 10. oktobar 2014 21:23)
 
Preporučujem (+114)
Ne preporučujem (-54)
Šta je ovo
Nama je zabranjeno da pusimo u krugu od 50 metara od firme. A firma nema dvoriste, niti bilo koje prostorije vanjske. U okolini se nalaze drugi poslovni objekti i privatni stanovi koji su udaljeni manje od 5 metra od prostorija firme gde radim. Svi koji tu prolaze, rade ili zive puse najnormalnije, samo mi moramo da idemo u neke budzake i da se skrivamo. Sta kaze nasa inspekcija za to?
(Dilindzer, 10. oktobar 2014 21:19)
 
Preporučujem (+42)
Ne preporučujem (-77)
Šta je ovo
pusaci sigurno u toku meseca 'potrose' 1 dan na pusenje. Ne vidim razlog zasto bi im taj jedan dan bio placen
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Bee-Zon, 10. oktobar 2014 21:18)
 
Preporučujem (+146)
Ne preporučujem (-51)
Šta je ovo
Ovo bi trebalo da uvedu vise u javnom sektoru, jer vidim gomile radnika na silnim pus pauzama a dosta se radi u fensi privatnim kompanijama pa vidite silne radnike poslovno obucene kako isto to rade ispred ulaza u kompanije prodjite malo novim beogradom gde su te poslovne zgrade.
(bb, 10. oktobar 2014 21:11)

*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #17 on: October 11, 2014, 04:19:38 AM »
Pffft. Pusace ionako treba sve pobiti.

Ja po ovom pitanju imam isti odnosaj kao i moj nesretni prijatelj Ivan_D: let them eat cake. On, istina, ne radi, a ja pa nit' marim kad dodjem na posao nit' marim kad sa posla izadjem/odem. Nit' "posao" mari. Hark!

Istina, we're talking billions here.
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #18 on: October 11, 2014, 04:12:36 PM »
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #19 on: October 11, 2014, 05:00:32 PM »
*
Wonga Wipes The Debt Of 330,000 People, Losing £220m
*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #20 on: October 18, 2014, 10:31:55 AM »
*
Čudo od 3 dana – PayPal ukinuo naplatu u Srbiji

Nakon dobre vesti da je od 14. oktobra PayPal u poptunosti dostupan u Srbiji, jutros je potvrđeno od strane njihovog korisničkog servisa da je ta funkcija, nakon svega 3 dana upotrebe, povučena.


U mejlu koji je poslala korisnička služba dobijen je odgovor da su morali da povuku opciju “primanje novca” usled konflikta sa zakonima u Srbiji:

Nažalost, moramo da vas obavestimo da usled nepredviđenog problema, opcija za primanje novca više neće biti dostupna. Budite uvereni da već radimo na rešavanju ovih problema.

    Za sada, kroz svoj PayPal nalog nećete biti u mogućnosti da primite naplatu zbog finansijskih regulativa vaše zemlje koje moramo da poštujemo.


Iako je zakonski okvir uglavnom regulisan što se tiče elektronskog poslovanja, pretpostavlja se da je problem u tome što Republika Srbija ne dozvoljava prijem novca u stranim valutama između rezidenata.

Plaćanje i naplata po osnovu kupoprodaje roba i usluga između rezidenata u Republici Srbiji (između domaćih pravnih lica, preduzetnika i građana) ne spada u platni promet sa inostranstvom i plaćanja se vrše u dinarima, pošto je Ustavom utvrđeno da je dinar zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji.

Iako je Narodna banka Srbije u nekom od svojih prethodnih saopštenja i sama to naglasila, kasnije je to jednostavno prikrila kroz saopštenje da ne postoje nikakve zakonske regulative koje bi sprečile rad ovog servisa u našoj zemlji:

NBS je nekoliko puta do sada u javnosti i u direktnim kontaktima sa predstavnicima Pej Pala iznosila stav da je uvođenje opcije prijema novca preko stranih institucija elektronskog novca u skladu sa srpskim zakonodavstvom, a očekivanja su da bi uvođenje te opcije za srpske rezidente moglo da se dogodi do kraja 2014. godine.

Ukoliko bi PayPal stavio dinar na svoju listu valuta sa kojima posluje, kao što je to svojevremeno učinio sa ruskom rubljom, češkom krunom, mađarskom forintom, malezijskim ringitom, poljskim zlotom, turskom lirom, filipinskim pezosom itd. ovaj problem bi bio verovatno rešen, ali ova odluka zavisi isključivo od PayPala i njegove procene poslovnih interesa u Srbiji.

Druga opcija je, naravno da NBS prilagodi zakon o deviznom poslovanju i omogući devizno plaćanje među rezidentima, što ako već nisu do sada uradili pitanje je da li će.

DOPUNA – saopštenje Narodne banke

Narodna banka Srbije upravo je u zvaničnom saopštenju porekla da se radi o njihovom propustu i da je problem na strani PayPala, mi prenosimo deo saopštenja u nastavku, a u celini ga možete pronaći na ovom linku.

    Nakon obelodanjivanja pomenute informacije, Narodna banka Srbije je neposredno kontaktirala predstavnike PayPal-a koji su jasno izneli da pomenuta informacija nije tačna i da se eventualne  prepreke uvođenju nesmetanog servisa prijema novca ne mogu dovesti u vezu sa  navodnim ograničenjima koja nameću domaći propisi.

    …

    Centralna banka Republike Srbije je od samog usvajanja izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju u 2012. godini uvek jasno isticala da su plaćanja i naplate preko PayPal-a dozvoljene radi naplate iz inostranstva i plaćanje prema inostranstvu, ali ne i između rezidenata u zemlji.

    Takođe, ukazivano je i da odgovornost za eventualnu naplatu u devizama između rezidenata korišćenjem servisa institucije elektronskog novca neće snositi PayPal, već rezidenti koji učestvuju u takvoj transakciji.

Dakle, ukoliko bi rezidenti međusobno razmenjivali devize, odgovornost za to bi snosili oni, a ne PayPal i stoga nema razloga da se PayPal povuče iz Srbije.

Opet smo se našli u prilično nejasnoj situaciji. Iako zvaničnog saopštenja iz PayPala još uvek nema (a očekujemo da ćemo uskoro i sa tim moći da dopunimo ovu vest), gore citiran mejl dobilo je nekoliko građana Srbije koji su im pisali sa ovim problemom i gde su “krivicu” prebacili na naše zakone.

Ono što ostaje čudno je to što su signali iz PayPala preko NBS-a i kroz direktne mejlove korisnicima neskladni. U mejlu koji je bio povod za ovaj članak se navodi da se primanje novca ukida i da je uzrok toga nepredviđeni problem vezan za finansijske regulative RS.

U svakom slučaju je neuobičajeno od ovako velike i ozbiljne kompanije da napravi ovakvu “grešku u koracima”, međutim i to je moguće – može se videti iz prepiske koju je Darko Vidić preneo na svom blogu, gde osoba iz korisničke službe nije ni znala da je Srbija dobila mogućnost naplate.

Mada, da li zaista PayPal može da funkcioniše bez mogućnosti da rezidenti međusobno trguju? To bi moglo da izazove dosta nelagodnosti, a nije tako lako izbeći.

Ostaje nam da čekamo i vidimo šta je zapravo uzrok ove zabune.

O ovome ćemo pričati i u ponedeljak na 18. Startit Meetupu posvećenom poslovanju u Srbiji, ulaz je slobodan i svi ste dobrodošli da čujete savete IT pravnika Žarka Ptičeka i knjigovođa Sofije Popare i Milana Trbojevića o osnivanju firme, oporezivanju, elektronskom poslovanju i trgovini, ali i oni očekuju vaša pitanja.
*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #21 on: November 09, 2014, 02:27:33 AM »

http://www.dw.de/fantomska-novčanica-od-500-istočnonjemačkih-maraka/a-18039728?maca=kro-TB_kro_tportal_pricadana-4770-xml-mrss

*
Fantomska novčanica od 500 istočnonjemačkih maraka

Uvijek iznova se među numizmatičarima pojavljuje novčanica od 500 maraka Istočne Njemačke. Problem jest: taj apoen nikad nije pušten u opticaj. Dakle odakle one dolaze, jer legalnog načina - nema.



Lysann Goldbach nije se baš ugodno osjećala dok je prolazila kroz sigurnosnu provjeru u frankfurtskoj zračnoj luci sa papirnatom vrećom punom novčanica. I danas se smije kad se toga sjeća. To je bio čitav milijun i osoblje zračne luke je vjerovalo kako je riječ o krijumčarenju novca. 36-godišnja Lysann Goldbach im je pokušala objasniti, ali joj nisu vjerovali. Tek kada je došla jedna starija djelatnica iz osiguranja onda su joj povjerovali: "Da, to su marke DDR-a, socijalističke Istočne Njemačke" potvrdila je djelatnica. Dakle, ipak nije riječ o krijumčarenju.
Goldbach radi u državnoj Kreditnoj banci za obnovu i razvoj (KfW-Bank) koja se prije nazivao Kreditni ured za obnovu. Ona je na čelu povijesnog arhiva i tu onda spada i ostavština bivše Državne banke DDR-a. U trezoru su i svježe tiskane novčanice u apoenima od 200 i 500 maraka koje nikada nisu puštene u promet. Vodstvo DDR-a smatralo je neprimjerenim da u socijalističkoj državi postoji novčanica koja je vrijedna čitave mjesečne plaće tamošnjih zaposlenika.
Ali nakon pada Berlinskog zida odjednom su se pojavile te novčanice na različitim mjestima u Njemačkoj. Od kuda su mogle doći? One su jednostavno morale biti negdje ukradene.

Pljačka u rudniku?

Jedno od mjesta u kojem je policija zaplijenila novčanice od 200 i 500 maraka DDR-a je bio Frankfurt na Odri. Državno odvjetništvo je nakon istrage te novčanice predalo Kreditnoj banci za obnovu (KfW). Lysann Goldbach je bila uvjerena kako su se te novčanice DDR-a mogle pojaviti samo kao rezultat provale. Kako se to moglo dogoditi, to ne zna, ali se radovala potpuno novim i nerabljenim novčanicama.
U postupku ujedinjenja dvije Njemačke, isprva je bila stvorena monetarna unija zapadne i bivše socijalističke Njemačke. Tada, 1990. i 1991. je sav papirnati novac DDR-a je bio uskladišten u dva bivša rudnika kod mjesta Halberstadt u saveznoj pokrajini Saska-Anhalt i tamo su zapravo te papirnate novčanice trebale istrunuti. Nakon fuzije s Državnom bankom DDR-a je KfW 1994. postao vlasnik tog novca iz bivše komunističke države i vjerovao je da je novac, tamo pod zemljom, na sigurnom mjestu. No uvijek iznova su se počele pojavljivati novčanice koje zapravo nisu smjele postojati.
Jedino objašnjenje je bilo da su lopovi nekako došli u ta podzemna skrovišta i od tamo uzimali te novčanice. Da bi to prekinuli, Banci za obnovu i razvoj nije preostalo ništa drugo nego da u složenoj i skupoj akciji u ožujku 2002. izvadi i definitivno uništiti sve te novčanice iz rudnika. Točnije, barem su vjerovali da su sad sve novčanice uništene jer još se uvijek diljem Njemačke pojavljuju novčanice od 200 i 500 DDR maraka.

Automobil od kovanica DDR-a

Zapravo, tu nije riječ o novcu. Marka DDR-a više nije platežno sredstvo, niti ga se - kao neposredno nakon ujedinjenja, može zamijeniti za zapadnonjemačku marku, odnosno euro. Ali on još uvijek ima vrijednost kod numizmatičara i sakupljača starina. Naravno da su takvi rariteti - nove novčanice u apoenima koji nikad nisu pušteni u opticaj - i posebno vrijedne pa tako preprodavači navodno naplaćuju 15 eura po novčanici.
U svakom slučaju, "milijuni" iz Frankfurta su prebačeni izravno u arhiv KfW-a i sad se nalaze u trezoru sjedišta te institucije u Berlinu.
U istom trezoru ima još mnogo dragocjenosti iz vremena socijalističke Njemačke, na primjer i skice DDR-ovih novčanica kakve su tek trebale biti tiskane. Goldbach pokazuje grafičke nacrte koji nikad nisu realizirani jer je 1990. došlo do ujedinjenja Zapadne i Istočne Njemačke i zapadnonjemačka marka postala jedinstvena valuta za cijelu Njemačku.
"Pogledajte, ove su se aluminijske kovanice prodavale automobilskoj industriji da bi ih se tamo rastopilo i recikliralo. Možda i u vašem autu ima dijelova koji su proizvedeni od starih kovanica DDR-a ", objašnjava nam Goldbach dok nam pokazuje sadržaj trezora. Te kovanice u očima zapadnog Nijemca izgledaju kao novac za nekakvu dječju igru - Savezna Republika Njemačka nakon rata i novčane reforme 1949. više nikad nije imala kovanice načinjene od aluminija.
Koliko kovanica DDR-a još i danas ima u privatnom vlasništvu, to ne zna nitko. Slično kao i u Hrvatskoj s kovanicama jugoslavenskog dinara i para, one nemaju novčanu, nego eventualno tek numizmatičku vrijednost. "Naravno da se nije sve zamijenilo za zapadnu marku, ali te kovanice su danas bezvrijedne", objašnjava Goldbach.
...
*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #22 on: December 06, 2014, 01:53:54 PM »
*

Student hoće da kupi 92 kompanije
Izvor: Blic

Beograd -- Studira ekonomiju, iz Kovina je, ima samo 20 godina, ali je Agenciji za privatizaciju pisao da je zainteresovan za 92 preduzeća koje Vlada namerava da proda.

Miloš Paunović kupio bi čak i Rudarsko-topioničarski basen "Bor" i "Galeniku". Iako nije jasno da li je zaista ozbiljan u nameri da kupi veliki broj srpskih preduzeća ili se radi o šali, Paunović iznosi i svoj plan.


"Što ih više kupim, biće bolje radnicima. Motivi su mi da sprečim dalje propadanje ovih firmi i održim u njima zaposlenost na postojećem nivou, ali i da ostvarim profit" tvrdi Paunović.

.
U biznis bez ortaka
Paunović insistira na tome da u posao uđe sam. Odbija, međutim, da odgovori na pitanje odakle mu novac za sve to. Paunović se, inače, hrabro prijavio i za kupovinu medijskih kuća "Politike", "Studija B"...
.

I upravo je ovaj slučaj, mada nije jedini, naterao nadležne u Nemanjinoj 11 da za nastavak procesa prodaje ili likvidacije za 502 firme pripreme neke kontrolne mehanizme.

"Nije mladi Paunović jedini koji je svojim prijavama, čini se, obesmislio nameru Vlade da kroz poziv za slanje pisama o zainteresovanosti anketira investitore o mogućem ulaganju u firme u restrukturiranju. Zato se sad analiziraju sve ponude, a za stečaj ćemo predložiti i brojne firme za koje, navodno, imamo potencijalne investitore", kaže za "Blic" izvor iz Nemanjine 11.

Zbunjuje i broj zahteva koje je uputila firma "Gama sistem". Oni su poslali pisma o zainteresovanosti za 95 firmi iz raznih oblasti, a račun im je blokiran. Za 60 firmi, takođe različitih delatnosti, prijavio se "Mep inženjering" koji se bavi konsultantskim uslugama i ima samo 11 zaposlenih.

U kompanji "MK commerce" Miodraga Kostića podsećaju da će se u procesu privatizacije koncentrisati na mogućnost preuzimanja onih firmi čija delatnost je već u njihovom portfoliju.

"U skladu sa poslovanjem kompanije, Agenciji za privatizaciju poslat je određeni broj pisama o zainteresovanosti. Planiramo da u ovo teško ekonomsko vreme održimo adekvatan nivo profitabilnosti, a do eventualnog proširenja našeg poslovanja može doći jedino ako se ispuni veći broj uslova. Pisma o zainteresovanosti su samo inicijalni korak i ne znači da će do konkretne kupovine određenog preduzeća doći", poručuju iz kompanije "MK commerce".

*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline E

  • 7k
  • Posts: 6935
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #23 on: December 06, 2014, 02:43:15 PM »
 :roll:

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #24 on: December 22, 2014, 04:14:45 AM »
*
Između BG i PA 120 km/h vozom
Izvor: B92, Tanjug

Beograd -- Izgradnjom novog koloseka pruge Beograd-Pančevo građani Srbije će dobiti novu dvokolosečnu, elektrificiranu prugu kojom će vozovi moći da saobraćaju od 120 km/h



*

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=12&dd=21&nav_id=938962


'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #25 on: December 22, 2014, 04:44:03 AM »
Ta rec "od" ispred cifre 120 je potpuno nepotrebna, cak pogresna.

Neka neko javi B92-ci...
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #26 on: December 22, 2014, 05:10:02 AM »
Ta rec "od" ispred cifre 120 je potpuno nepotrebna, cak pogresna.

Neka neko javi B92-ci...

mozda pareza, on vitla po gradu
il neki slican koji rec 'cifra' koristi za  - 'broj'
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #27 on: December 22, 2014, 05:13:56 AM »
Po carsije...

Ja imam bogat recnik.

A i cifra mi dozvoljava...
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #28 on: December 22, 2014, 06:53:13 AM »
mashala
svaka ti se dala...
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #29 on: December 22, 2014, 12:56:21 PM »
*
Policija u fabrici "Zastava oružje"
Izvor: Tanjug

Kragujevac -- Radnici fabrike Zastava oružje danas su oko 10 sati probili fabričku kapiju i ušli u salu za sastanke upravne zgrade.

*

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=22&nav_category=12&nav_id=939029

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11320
    • hahahaha
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #30 on: December 22, 2014, 05:16:26 PM »
"Ovo je nasa fabrika"

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #31 on: December 23, 2014, 02:07:26 AM »
*
Masakr auto-industrije zbog rublje
Izvor: Tanjug

Moskva -- Dramatičan pad ruske rublje vodi ka poslovnom masakru cele auto-industrije, upozorio je glavni direktor Reno Nisana Karlos Gosn.
*

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2014&mm=12&dd=22&nav_id=939349

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #32 on: January 03, 2015, 03:01:33 PM »
*
Vršačka krila za "Nacionalnu geografiju" - Kompanija "Wing" proizvela avion "Magnus Fusion"
Petak, 02. 01. 2015.|15:45 | Izvor: eKapija

Kompanija "Wing" svom pogonu u Vršcu, proizvela je avion "Magnus Fusion" za kompaniju "Magnus Aircraft" iz Kečkemeta (Mađarska), koji za svoje potrebe koriste profesionalci "National Geographic"-a, piše portal "eVršac".

- Mi pravimo sve delove od kompozitnih materijala za ovaj avion, ali i za mnoge druge ultra lake letelice, po narudžbinama nekoliko evropskih kompanija - kaže Predrag Jovanović, kontrolor proizvodnje u kompaniji "Wing", kojeg smo zatekli u pogonu.

Kompaniju "Wing" osnovao je 1992. Tomislav Dragović, a sada je uspešno vodi njegov sin Vuk. Prvobitna delatnost bila je samo projektovanje i razvoj, specijalizovana na polju analize fluida i projektovanje lopatica rotora visokih performansi.

- Prvobitno je proizvodnja bila usmerena prema industrijskim proizvodima, kao sto su lopatice rotora velikog i srednjeg prečnika za rashladne kule. Kompanija "Wing" jedini je proizvođač ovih lopatica na domaćem tržištu. Sada, obim proizvodnje je proširen i na kompletne primarne i sekundarne strukture za opštu avijaciju, VLA i tržište ultra lakih letelica, kao i industriju energije vetra - dodaje Jovanović.

Sopstveni moderan proizvodni pogon, kompletno klimatizovan sa sistemom kontrole vazduha, velikim komorama za polimerizaciju koje su kompjuterski kontrolisane, postrojenjima za elektronsko doziranje, kao i sa savremenim sistemom za elektronsko praćenje proizvodnje, "Wing" je otvorio u Vršcu 2006. godine, prenosi "eVršac".
*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #33 on: January 03, 2015, 08:29:34 PM »
*
OTВОРЕНО ПИСМО ЕМИРУ КУСТУРИЦИ

ПРЕДСЕДНИКУ СКУПШТИНЕ ПАРКА ПРИРОДЕ „МОКРА ГОРА“ Д.О.О.

Проф. др Лидија Амиџић

Београд, 2. јануар 20015.

Поштовани председниче Скупштине Парка природе „Мокра Гора“ д.о.о., својим бахатим и својевољним потезима убедио си ме да је ово, на жалост, једини начин наше комуникације.

Добро ти је познато да сам као директор Завода за заштиту природе Србије, у мају 2004. године потписала Решење о претходној заштити подручја Шаргана и Мокре Горе. Разлог доношења поменутог документа био је очување природе и предела око Шарганске осмице и трасирање дугорочних праваца усклађеног развоја локалних заједница за шта је било заинтересовано и Завичајно удружење из Мокре Горе. Ово Решење Влада Србије је 2005. године преиначила у Уредбу о заштити, и за управљача именовала Туристичку организацију из Мокре Горе. Међутим, убрзо потом, исте године, пожелео си да будеш управљач, и Влада ти је ту жељу остварила. Постављен си за директора тек образованог  Друштва са ограниченом одговорношћу Парк природе „Мокра Гора“, које је у власништву државе. И све је на почетку деловало идилично. Чувари Парка обилазили су Парк са тобом, чували унутрашњи ред,  декларисао си се за борбу против свих видова безакоња у овом заштићеном подручју од националног значаја, борио се, као и ја против лобија који je хтео да уђе на мала врата и кренe са недопустивом експлоатацијом никла. Сада је јасно да су нам се циљеви суштински разликовали. Многе чињенице говорем о томе, нажалост.


Регистровао си фирму „Лотика“ п. д. у чијем су власништву твоји објекти у Парку,  као и грађевинску фирму „Фелини“ чији је формални власник твој возач Драган Радивојевић. Захваљујући томе, Дрвенград се на Мећавнику ширио, на падинама Ивера настали су твоје приватно скијалиште и хотел „Младост“, на Шишатовцу си направио још једно приватно скијалиште и започео изградњу још једног хотела, изградио си три куће, променио корито Белог Рзава како би имао своје имање са пластеницима, направио си своју хидроцентралу, штале... Опседнутост градњом је почела да ствара велики неред у заштићеном простору. Задњих година испод Дрвенграда су активирана клизишта која озбиљно угрожавају путни правац од Ужица до Вишеграда. Фабрика сокова у изградњи и нови хелиодром су свакако, без грађевинских дозвола, чак и без потребе да ме као директора Парка обавестиш о својим новим неимарским идејама. Светско име, миљеник медија, пријатељ познатих личности, ипак нису виза за кршење правила која важе за обичне смртнике.

Јуче на телевизији гледам емисију снимљену о теби и чујем како говориш да ћеш направити и рибњак. Занима ме Емире, да ли си се бар у једној секунди сетио да Парк газдује риболовним водама, и да си о својим плановима требао прво да се консултујеш са директором Парка, Заводом, ресорним министарством? Занима ме, Емире, да ли су пред законом сви једнаки, или то не мора да буде правило, нарочито ако си моћан председник Скупштине тог истог Парка?

Да се вратимо у непосредну прошлост. Након доласка државне ревизорске комисије 2013. године, био си повређен што су се ревизори уопште усудилу да дођу у Парк, и дао си неопозиву оставку на функцију директора. Ипак, предомислио си се, и преко државе издејствовао место председника трочлане Скупштине Парка. Док у фебруару 2014. године нисам прихватила место директора, Парк природе „Мокра Гора“ д.о.о., водио је твој заменик Радоје Андрић, твоја десна рука у „Лотици“, али и председник Скупштине Андрићграда. Зашто сам после дужег колебања прихватила твој позив да дођем? Просто, наивно сам поверовала у твоје добре намере и хтела сам да своје тридесетогодишње искуство и знање у заштити природе окончам организујући заштићено подручје за пример. То је чини ми се, била моја највећа грешка. Лоше сам проценила ја тебе, али изгледа, и ти мене.

На почетку си тражио да Андрић остане заменик директора у Парку. Испоштовала сам твоју жељу. Од Андрића сам добила уверавања да је у Парку све регуларно и да без растерећења могу да се бавим својом струком. Свакако, бавила сам се струком, али ја сам и директор, одговоран пред државом и запосленима. И ту крећу моји проблеми...


У току упознавања са расположивом документацијом Парка, наишла сам на низ  неправилности и пропуста. Унутрашња акта Парка, почев од Статута, била су застарела, готово да није постојала персонална документација запослених, запослени нису остваривали своја права на коришћење годишњих одмора, на платном списку Парка били су и људи који никада нису радили у Парку. Док нисам дошла, и поред тога што су плате примали у Парку, многи запослени Парка радили су у Андрићграду за фирму „Фелини“, радили су на уређивању, бусењању и одржавању твојих скијалишта, на изградњи водовода и канализације, одржавању приватне механизације, на изградњи и обезбеђивању твојих објеката или тебе лично. Чак, електричар који не ради у Парку, имао је на располагању теренско возило Парка заједно са 200 литара бензина месечно. Познато ти је и то да је на основу Уговора потписаног 20. јула 2008. године између „Лотике“ коју је заступао Радоје Андрић, и Парка природе „Мокра Гора“ д.о.о. коју је заступао Владимир Цукавац, за двадесетчетворосатну физичку заштиту објеката, уређаја, алата и друге имовине „Лотике“, твоја фирма била у обавези да Парку плаћа 300.000,00 сваког месеца. Међутим, Парку је плаћено само првог месеца, и никад више, а обезбеђење Парка је свој посао радило све до сукоба између тебе и мене, крајем децембра 2014. године. Само на основу овог Уговора, „Лотика“ Парку дугује преко 23.000.000,00 динара. Један једини покушај правника Парка да Радоју Андрићу укаже на обавезе „Лотике“, довео је до бујице твог гнева. Знаш ли да ме је недавно управница „Лотике“ Анђела Рајовић, растужила? Рекла ми је да си јој наложио да нам фактурише употребу 50 тањирића које смо од „Лотике“ узели на позајмицу и након три дана уредно вратили? Можда је ово и смешно, али тог тренутка била сам јако тужна, не због себе, него због ње и тебе наш светски човече.

Следећи велики проблем ‒ Национални еколошки центар као пословни простор Парка природе у чијем се саставу налази и хотелски део. Захваљујући средствима државе саграђен је почетком 2011. године. Прелеп објекат, и заиста, велика ствар за Парк. Чак си за његову изградњу, поклонио Парку 10 ари свог земљишта. С обзиром да си ар земљишта куповао за 40 евра, произилази да си Парку поклонио 400 евра. Племенито! Али, заузврат си обезбедио бесплатну радну снагу, гориво и механизацију Парка за чишћење путева до твојих скијалишта, као и хотелски простор у који си смештао вишкове гостију из Дрвенграда без икакве накнаде Парку. Испред Еколошког центра саградио си гаражу и базен за воду потребну за вештачки снег, али на својој парцели, наравно, без грађевинске дозволе и од пара државе. Слична је прича и са самим Еколошким центром ‒ због низа пропуста током изградње, веома се одужила процедура за добијање употребне дозволе.

Попис средстава Парка први пут је рађен 2013. године, мада је законска обавеза да мора да се ради сваке године. Током пописа утврђено је да недостаје основних средстава, опреме и ситног инвентара у вредности од око 7.000.000,00 динара што је утицало да се у 2013. години оствари губитак од око 16.000.000,00 динара. Ово је довело до тога да је вредност имовине Парка не само нула динара, већ је остварен губитак изнад висине капитала. Такође, за добар део опреме, пре свега намештаја који се не налази у просторијама Парка, Радоје Андрић је потписао изјаву да се налази у магацину на Мећавнику. За котао вредности 1.700.000,00 динара који је набављен 2006. године када Парк није имао свој пословни простор, Радоје Андрић је потписао реверс тек у 2013. години. На крају 2013. године у пословним књигама Парка водило се око 2 милиона динара аванса, односно, новца који је плаћен добављачима, а за који ни до данас нису стигли рачуни. Такође, постојало је  и неколико милиона динара обавеза које нису плаћане годинама.

Још један однос недомаћинског понашања је чињеница да је у ранијим годинама Парк правдао субвенције само утолико да не оствари губитак у текућој години. Ово је довело до тога да се тренутно у пословним књигама Парка води 174 милиона неоправданих субвенција. Шта је од тих средстава заиста реализовано, ја у овом тренутку не знам.

Као директор Парка, 2011. године склопио си уговор са ЈП „Скијалишта Србије“ о давању на коришћење на 10 година двоседежне жичаре „Сунчана долина“ са Копаоника,. Сагласно уговору, Парк је требао да сноси све трошкове уклањања жичаре, санације терена, превоза жичаре, плаћање премије осигурања опреме од пожара, пореске обавезе. Одбила сам да реализујем овај уговор као штетан по Парк јер Парк не располаже својим скијалиштима, нити је програмима рада и пословања за 2014. годину, била предвиђена поменута инвестиција. И гле чуда, нападаш ме за штету нанету Парку!

Много је још ту проблема у чудном браку између твоје „Лотике“  и државног Парка природе. Сваки мој покушај у постављању Парка на здраве ноге и намера да се о свему томе договорим с тобом, производио је код тебе буру беса или још чешће, игнорисање свих мојих позива и незаказивање седница Скупштине Парка. У почетку сам те пред самом собом правдала покушавајући да све ставим на рачун твоје уметничке ноншаланције или велике заузетости. Али, истина је да снимаш филм са Моником Белучи, као што је истина да си и председник Скупштине Парка са свим обавезама које из тога произилазе.

Твој гнев расте кад Радоју Андрићу дајем отказ због вишемесечног недолажења на посао и одбијања да достави своју основну персоналну документацију, а потом кулминира због нерегуларног снабдевања електричном енергијом. Наиме, било ти је познато да трафостаница Еколошког центра преко које се струјом снабдевају твоја жичара на Шишатовцу, стамбени објекти Радоја Андрића, твог сина и још неколико приватних објеката, није била регуларно прикључена на електричну мрежу. Тек је на моје инсистирање, и уз много одуговлачења, ЕПС из Ужица поставио избаждарен струјомер, али на који су и даље остали прикључени сви поменути корисници. Чак, кабл Радоја Андрића постављен је надземно и представља озбиљну потенцијалну опасност од избијања пожара у Парку (десно). Почетком децембра, на рачун потрошене струје од 2011. године, Парку је испостављена фактура од преко 3.700.000,00 динара. Покушала сам да ти укажем на овај проблем како би се он што пре решио, али се десило нешто неочекивано. Сручио си на мене сав бес и кроз вређање, псовање, претње и бацање мојих личних ствари избацио ме са Мећавника.

Шта је било даље? Ти и Драган Бошњаковић, члан Скупштине Парка, без мог знања и присуства, 22. децембра сазвали сте 4. седницу Скупштине Парка природе „Мокра Гора“ д.о.о. На седници је донета Одлука о мом разрешењу, а записничар је  био Драган Радивојевић, твој возач и формални власник фирме „Фелини“. Одлуку о разрешењу на којој није било ни печата Парка, на руке ми је донео Драган Бошњаковић,  а већ 25. децембра, Бошњаковић је довео новог в.д. директора и у мом одсуству узео печате Парка. Вероватно занесен својом функцијом и поверењем које си му указао, након мог доласка на посао, претио ми је избацивањем полицијом.

У међувремену, огромна већина радника Парка потписала је писмо подршке упућене мени. Од тада почиње њихова голгота. Са њима се играју различите психолошке игрице, Анђела Рајевић, управник Мећавника, зове их и прети им да ће добити отказ они или чланови њихових породица који раде на Мећавнику уколико не дођу на Мећавник и не потпишу изјаву да нису знали шта потписују. Убрзо потом, Драган Бошњаковић и нови в.д. директора, 30. децембра дошли су као казнена јединица са представницима Ремонтног центра Ужице и узели персоналну документацију запослених како би одрадили процену квалификације радника и саставили списак за отказе. Сутрадан, 31. децембра, 12 радника добило је решења за одморе, а међу њима и правник и економиста Парка што потпуно блокира рад овог државног предузећа. Уз све то, Скупштина још увек није разматрала Извештај за 2014. годину, Програм рада и План пословања за 2015. годину, чиме је озбиљно и тенденциозно угрозила функционисање Парка за дужи временски период.

Поштовани председниче Скупштине Парка природе „Мокра Гора“ д.о.о., ако је и од тебе, превише је. Јеси моћан човек, али мораш да схватиш, или још боље, неко би требао да ти објасни, да радници Парка природе „Шарган ‒ Мокра гора“ нису твоја приватна својина, да они нису ликови твојих филмова а њихови животи део твог сценарија. То су они вредни, поштени домаћини који су ти пружили топло гостопримство и својим радом допринели да у Парку створиш позамашни капитал. То што су у једном тренутку стали на моју страну, мислим да представља само израз њиховог дубоког осећаја правде за коју се и ти често јавно залажеш. Крајње је нецивилизовано уцењивати и претити онима који су слабији и имају став и мишљење другачије од твог.

Што се мене тиче, за разлику од многих других, ја те се не бојим, и борићу се за своја права и сан да Парк природе „Шарган ‒ Мокра гора“ буде заштићено подручје за пример, на опште задовољство свих у њему. Иза мене не стоји ни једна политичка странка, ни једна интересна група, ни једна „плаћеничка“ невладина организација, како ћеш вероватно јавно протумачити да би поново испао угрожени херој нације. Као и током читавог свог живота, и сад се само борим за правну државу, правду, просперитет Парка и добре међуљудске односе у њему, и ни на који начин нисам наплатила свој патриотизам. Искрена ми је жеља да и твој Мећавник, и твој Андрићград, и твоја скијалишта добро раде јер хране бројне породице. Али, дозволи и радницима Парка то исто, јер они су овде на свом, и овде желе да остану.
*

http://blog.b92.net/text/25104/OT%D0%92%D0%9E%D0%A0%D0%95%D0%9D%D0%9E-%D0%9F%D0%98%D0%A1%D0%9C%D0%9E-%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%A0%D0%A3-%D0%9A%D0%A3%D0%A1%D0%A2%D0%A3%D0%A0%D0%98%D0%A6%D0%98/
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #34 on: January 08, 2015, 11:26:55 PM »
*
ITA: Milion lažnih novčanica od 50€
IZVOR: TANJUG
Rim -- Italijanska policija zaplenila je više od milion lažnih novčanica u apoenima od 50 evra, koje samo što nisu bile puštene u promet, i uhapsila pet osoba.



Lažnih 1.012.800 novčanica otkriveno je južno od Napulja u skladištu jedne kompanije koja se bavila šivenjem, objavila je finansijska policija.

Ovo je jedna od najvećih zaplena lažnih novčanica u Italiji u poslednjih nekoliko godina, prenela je agencija Rojters.

Kako se navodi, zaplenjeno je i pet presa za štampanje.

Neke od lažnih novčanica pronađene su u delu ispod poda, koji se otvara na daljinsko upravljanje.

Uhapšene su tri osobe koje su štampale novčanice, kao i dva brata za koje se veruje da su organizatori posla, prenela je agencija AFP.

Italijanski istražitelji su u septembru upozorili da više od 50 odsto svih lažnih novčanica u evrozoni potiče iz oblasti Napulja.

Policija je pre nešto manje od četiri meseca severno od Napulja uhapsila muškarca sa lažnih 17 milion evra u apoenima od 50 evra.
*
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #35 on: January 09, 2015, 09:13:23 AM »

*
Jagodina -- U Industriji kablova u Jagodini počelo je prijavljivanje radnika za isplatu socijalnog programa.

http://www.b92.net/news/pics/2014/12/03/1111382403547ec4187babe180590525_640x469.jpg

"U prvoj fazi za isplatu biće samo oni radnici koji nemaju nikakvih obustava iz ličnih dohodaka", navodi se u saopštenju fabrike i podseća da su radnici "dužni da sa sobom ponesu razdužne listove i izjave".

Predsednik sindikata "Kablova" Oliver Jovanovski izjavio je da se za socijalni program i odlazak iz firme prijavilo 600 radnika.

*
Industrija kablova u Jagodini je najveći proizvođača kablova i kablovskog pribora na Balkanu i četvrti, po kapacitetima u Evropi. "Kablovi" su počeli da rade 17.decembra 1955. godine. Pre uvođenja ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji, osamdesetih godina, zapošljavala je oko 10.000 radnika i izvozila u preko sto zemalja sveta. Vrednost izvoza tih godina bila je oko 250.000.000 dolara godišnje.
*

Oni su se opredelili "za opciju dve do pet godina", a to znači da se upućuju u Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde za taj period do penzije primaju 37.000 dinara mesečno, kada plate poreze i doprinose, ostaje im oko 30.000 dinara, plus neki džeparac od 3.500 evra, objasnio je Jovanovski.

"To je najbolja opcija, od ponuđenih, i za nju se opredelilo 80 odsto radnika zainteresovanih da odu iz firme", rekao je Jovanovski.

Sindikat očekuje krajem februara da se pojavi tender za prodaju Industrije kablova.

"Ono što je za sindikat najbitnije, je to da idu svi dobrovoljno niko ne ide na silu i to je za nas najbolja stvar", rekao je Jovanovski.

Jovanovski je istakao da "fabrika radi i ima posla".

Generalni direktor Industrije kablova Ratko Vučurović, je podsetio da su "Kablovi" prošle godine proizveli energetskih i telekomunikacijskih kablova za tehnički visoko zahtevne projekte u energetici, železnici i telekomuinikacijama, u vrednosti 50.000.000 evra i izvozili u 15 zemalja sveta.

Ovo je šesti socijalni program odlaska radnika Industrije kablova od 1999. godine, a u poslednjih desetak godina ovu firmu, po raznim osnovama, napustilo je više od 3.000 radnika.

Najviše, oko 1.200, ih je otišlo krajem 2003. godine.
*

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #36 on: January 09, 2015, 11:35:56 AM »
'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline Daisy

  • 7k
  • Posts: 8111
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #37 on: January 09, 2015, 05:04:57 PM »
Više volim da mi se neko izveštačeno osmehne, nego da se spontano izdere na mene.

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #38 on: January 12, 2015, 01:56:51 PM »
sve korisne materije i proizvodi...
'на љуту рану - љуту траву..!'


Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #40 on: January 13, 2015, 07:25:11 PM »
Student Nikacevic!
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11320
    • hahahaha
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #41 on: January 13, 2015, 07:40:50 PM »
Da, taj veciti "student". Nevidjena splacina.

http://www.amssinfo2.net/

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #42 on: January 13, 2015, 07:53:36 PM »
I know.  8-)
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline indie

  • 7k
  • Posts: 4292
  • 144/233
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #43 on: January 15, 2015, 06:46:57 PM »

*
četvrtak 15.01.2015. | 13:04

Švajcarci se predali, franak u nebo

Izvor: B92, Tanjug

Bern -- Centralna banka Švajcarske saopštila je da odustaje od trogodišnjih napora da se vrednost franka veštački održi na niskom nivou.



Rezultat toga je da je švajcarski franak naglo ojačao.

Svega nekoliko minuta po saopštenju banke da ukida granicu koja je sprečavala da evro padne ispod 1,2 franka, švajcarska valuta ojačala je na 0,8517 za evro, prenosi agencija Frans pres.

Oko 13 sati vrednost dve valute se skoro izjednačla pa je za jedan evro trebalo izdvojiti oko 1,02 švajcarska franka.
...
*

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=01&dd=15&nav_id=947050

'на љуту рану - љуту траву..!'

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #44 on: January 15, 2015, 07:05:49 PM »
Komentari:

"Ovo je strasno, ono sto je zadesilo sve nas koji vec godinama placamo kredite u svajcarskim francima je frapantno, 2008 godine sam uzeo stambeni kredit u CHF u iznosu 140,000 CHF koji je u iznosu eura 2008.godine 85000 evra (140,000chf je iznosio 85000evra 2008.godine) placam 7 godina konstantno i dugujem 115,000 svajcaraca danas sto iznosi 100000 evra, znaci placam mesecno 50000 punih 7 godina i ostatak duga mi je 15000 evra vise nego kada sam uzeo kredit. Pa dal je moguce da je odnos pariteta takav da sve ostavljeno da se lomi preko krajnih korisnika kredita odnosno nas koji dugujemo. Uzmes 85000 evra vracas punih 7 godina po 50000 dinara i ostatak duga je 100000 evra i niko nista ne reaguje
(KREDITNI ROB, 15. januar 2015 18:07)"


Ovo je jedan od onih genija koji su mislili da zajebu bankare, bankari pojma nemaju sto rece pok. slawen na ovu temu jednom.
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11320
    • hahahaha
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #45 on: January 15, 2015, 07:09:02 PM »
Osecam da bi drugu pesmu pevao da je franak pao u odnosu na evro.

Offline Hate mail

  • 7k
  • Posts: 20195
    • http://www.fas.org/irp/program/process/echelon.htm
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #46 on: January 15, 2015, 07:13:23 PM »
"i niko nista ne reaguje"

 xrofl
"You! Yes, you! Stand still, laddie!"

Offline Daisy

  • 7k
  • Posts: 8111
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #47 on: January 15, 2015, 07:22:47 PM »
a plata u dinarima

Vučić skresao plate 10%

Jorgovanka skresala kurs 5%

a genijalci opet glasaju za njih 

xrotaeye
Više volim da mi se neko izveštačeno osmehne, nego da se spontano izdere na mene.

Offline Pareski do

  • 7k
  • Posts: 2505
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #48 on: January 15, 2015, 10:03:45 PM »
To што је овај смањио плате 10% а НБС није трошила више девизних резерви за спашавање динара су ретке паметне и корисне ствари које су учинили.


Offline Daisy

  • 7k
  • Posts: 8111
Re: EKONOMIJA, uopste...
« Reply #49 on: January 15, 2015, 11:21:33 PM »
To nisu ni pametne, ni korisne stvari, već iznuđene/neophodne, dakle posledica,
a uzrok je, jer su SNS budale primile u tzv. "radni odnos" gomilu nesposobnih partijskih članova, koji manje-više ničemu ne doprinose i ne prave nikakav prihod.

Pre toga su povećali PDV 2%.
Zbog novo-upošljenih više nema para ni za kakve investicije, infrastrukturne projekte... koji su ranije bili finansirani iz budžeta.
Idioti su čak ukunuli i podsticaje za nova radna mesta (koji nisu bili naša izmišljotina, već se primenjuju u svim normalnim razvijenijim zemljama).

Nisu zajebali samo sebe, već i one koji dođu posle njih... šta da rade sa gomilom nesposobnih... trebaće im nekoliko godina da ih se otarase i puno novca za otpremnine...

Prijem u EU koji je realno mogao biti oko 2020 (pre dolaska Vučića), sada teško da može biti pre 2025.
Više volim da mi se neko izveštačeno osmehne, nego da se spontano izdere na mene.