zovi komotno, sve što mogu
ин'д'минвајл
u subotu sa moje zgrade skočila jedna mlada žena koja se nedavno porodila, pala na klackalice i ljuljaške u dečjem igralištu ispred ulaza
mi izašli možda petnest minuta pre
kažu da joj jedino prišli cigani koji tu peru šoferke na semaforu, ali to pišu novine iz kojih sam saznao o svemu
i onda, sutradan, u prodavnici u prizemlju, dve komšinice (zajedno imaju oko 170 godina, jedna ima slonovsko stopalo i žutu kosu, druga neprovidne naočari, tremor, brzinu kretanja od 0,5 km/h i zift crnu kosu, obe izrazito natapirane) zaglavile prolaz pored kase, razgovaraju o događaju
"jeste li čuli za ono čudo juče?" pita žuta
"ma to je sigurno neka drogerašica" odgovara crna i dodaje:
"znate koliko sam se bila uznemirila, ceo dan mi je propao, što nije skočila sa svoje zgrade, nego baš ovde, joooj, šta sve mene neće da snađe, koliko sam se bila iznervirala što ja sve to moram da doživim"
prvo što sam pomislio je da je ona mlada žena imala priliku da pre samoubistva prvo ovu babu gurne sa krova, sigurno ne bi posle toga i sama skočila
i tako se rodi kolosalna zamisao
da organizujemo ritualno bacanje penzionera sa viskoih zgrada
za početak svake prve subote u mesecu, a ako bude većeg interesovanja, može i češće
uhvatimo tako neku notornu nadžak-babu i odvedemo na krov, gde se skupe svi oni koji imaju veliki, životni problem i ličnu nesreću
pa onda svi ti ljudi svoju muku lepo, jedan po jedan, istovare na babu, ispričaju joj šta ih tišti & pritiska, istresu joj u lice sve čime ih je život zakinuo i na nju izliju svo crnilo iz svoje duše, pa onda, kad tako na nju prebace sve svoje probleme, gurnu je dole i svi ti problemi odu sa njom
uostalom, podnošenje ljudskih žrtvi je imanentno čoveku, u ovoj ili onoj formi, od praistorije, pa preko agamemnona, svetog đorđa i inka, preko kosovskog boja do današnjih dana, kao neko herojstvo u svakom ratu ili izvršenje smrtne kazne za boga pravde/boga pravednoga
s druge strane, ko još nije čuo za lapot, isto tako drevan običaj
bacanjem penzosa sa krovova dobili bi instant ritual tri u jedan (ne zaboravimo terapeutski efekat na sve ostale)
a pošto smo mi civilizovani, uz to i informatičko društvo, napravili bi listu prioriteta, sa jasno opredeljenim kriterijumima po kojima bi rangirali proklete starce, uvažavajući i lične razloge zbog kojih bi neko kandidovao svog penzosa, ali i demokratske procedure, tipa glasanje SMS porukama, što nas vodi i do potencijale gerijatrijske farme....
