*
Prenosimo | petak 6.02.2015 | 10:36
Gardijanovo istraživanje
Čega se plaši Evropa?Gardijan
Od terorizma u Francuskoj, preko nezaposlenosti u Italiji, do pandemija u Veilkoj Britaniji, najveći strahovi se razlikuju od zemlje do zemlje, piše "Gardijan", koji objavljuje istraživanje o tome šta je to što plaši evropske nacije u 2015. godini.
"Šta plaši Britance? Zavisi kako postavite pitanje. Ako se radi o pretnji po svet ili naciju, odgovor je uglavnom terorizam i religijski ekstremizam. Na lokalnom planu, u pitanju su pljačke i napadi nožem. A ako zadrete još dublje, lični strahovi su visina, zmije i obraćanje publici", piše "Gardijan".
Kako navodi list, na Ostrvu se međunarodni terorizam smatra ubedljivo najvećom pretnjom po svet. U anketi JuGova iz septembra, 77 odsto anketiranih je to navelo kao najopasniju stvar, a slede oružani konflikt (60%), pandemije (52%), klimatske promene (39%) i nuklearni akcidenti (31%).
U pitanju su rezultati ankete sprovedene više od godinu dana nakon poslednjeg terorističkog napada na britanskom tlu, ali u trenutku kada je Islamska država objavila prvi snimak odrubljivanja glave, a žrtva je bio >Britanac.
"Visoka svest o terorističkoj pretnji, kao i visoka osetljivost u odnosu na nju, je konstanta u istraživanjima. U opsežnoj analizi koja se priprema sa objavu u Britanskom žurnalu političkih nauka, čak 80 odsto anketiranih kao globalnu pretnju broj jedan vide terorizam, a to je slučaj kod oko 70 odsto anketiranih kada se govori o nacionalnoj pretnji", piše "Gardijan".
Ipak, kada su autori studije "spustili strahove" na nivo lokalnih zajednica ili nivo pojedinaca, terorizam nije bio ni među pet odgovora. Ljudi ga vide kao problem u širem kontekstu, ali ne kao nešto što može da direktno utiče na njihove živote. Glavni strahovi su napadi nožem, prevare preko interneta i provale.
"Ljudi imaju percepciju da bezbednosna pretnja nema veze sa nacionalnom pretnjom. Za terorizam kažu: ako se desi, desi se. I tako je svuda", kažu autori studije.
Što se tiče iracionalnih fobija, prednjači visina (23%), zmije (21%), strah od obraćanja javnosti (20%) i strah od pauka (18%).
"Nemačka psiha je, neki bi rekli, propala. Nekako je kolektivno poremećena", piše novinar "Gardijana".
Uz pitanje da li su "Nemci zaista nacija koja se mnogo brine", dodaje se dodgovor da je to delimično tačno. Bivši kancelar Helmut Šmit je svojevremeno rekao "Nemci imaju tendenciju ka strahu. To je urezano u njihovoj svesti još od kraja rata i vremena nacista".
Istraživanje kompanije "Unisis" i njihov takozvani "indeks straha", pokazuje da su Nemci na sredini globalne skale sa 146 od mogući 300 poena. Ispred njih su Francuzi (174), iza Britanci (103), a daleko iza su Holanđani (66), poznati po tome da mnogo više plaćaju za osiguranje.
Što se tiče konkretnijih istraživanja, rezultati su zanimljivi. Kompanija za osiguranje "R+V" glavni navodi da je osnovni nemački strah vezan za novac.
"Njihova najveća briga, briga 58% ispitanika jeste rast cena. Nakon toga 51% se najviše plaši da će postati nesposobni za samostalan život u starosti i da će biti teret drugima, a blizu je i strah od prirodnih nepogoda", navodi se u istraživanju.
Dve trećine anketiranih smatraju da će Nemačka morati da potroši mnogo novca zbog krize u evrozoni, ali su rezultati iz 2014. godine pokazali da je to godina u kojoj se ta nacija oseća najsigurnije u poslednje dve decenije.
"Nemci nisu uplašena nacija, oni na aktuelne događaje i probleme reaguju uz opravdanu zabrinutost", kaže Manfred Šmit sa Univerziteta Hajdelberg.
Kod Poljaka, trenutno najveći strah je strah od Rusije, piše "Gardijan". Čak 78% građana smatra da je konflikt u Ukrajini najveći bezbednosni rizik po njihovu zemlju.
"Taj strah nije nov. Kroz poljsku političku misao već 200 godina provejava potreba za zaštitom od ruske pretnje", navodi se.
Ono što jeste novijeg datuma, jeste frustracija odnosa Zapada ka situaciji u Ukrajini i strah od nove "prodaje".
"Mnogi poljski političari su po obrazovanju istoričari. Dobro znaju kako je Zapad u 19. i 20. veku iznova 'prodavao' Poljsku Rusima. Prvo zarad dobrih odnosa sa dinastijom Romanov, a zatim i sa Sovjetskom imperijom", piše "Gardijan".
Kako se navodi, političari se pitaju da li je Poljska dovoljno integrisana u Zapadni svet da ne bude ponovo predata Rusiji, uz nevericu što Zapad i dalje vidi Vladimira Putina kao racionalnog igrača sa kojim je moguće pregovarati.
"Ako je verovati anketama, najveća želja je da se situacija u Ukrajini reši diplomatskim putem, da u tome učestvuju EU i SAD, a dve trećine Poljaka ne želi direktno mešanje zemlje i poljskih trupa u konfliktu", navodi "Gardijan".
Što se tiče Italijana, za njih Al Kaida, ID i džihadisti predstavljaju pretnju, ali je u zemlji u kojoj vlada nezaposlenost (13,4%) za većinu ekonomska nesigurnost ono što muči ljude, a ne terorizam.
Istraživanja Italijanskog Ipsosa pokazuju da je 90 odsto anketiranih govorilo o ekonomskim pitanjima, kada je reč o životnim strahovima, a odmah iza su socijalna zaštita i penzije.
"Neizvesna budućnost je glavni strah. Četvrtina populacije se boji da buduće generacije neće moći da žive kao mi. Terorizam stvara uznemirenost, ali je manje od polovine ispitanika zaista pesimistično po tom pitanju. Čak postoji opšte verovanje da će Italija biti pošteđena u eventualnom 'svetom ratu'. Ono što jeste interesantno je da su ljudi danas raspoloženiji nego prošle godine", kaže istraživač Nikola Pijeopoli.
Kako se navodi, istraživanja iz poslednje tri godine pokazuju da je ekonomska neizvesnost "najveća senka iznad italijanskog društva", bez obzira na to da li zaista postoji takva opasnost ili je samo takav utisak.
"Nacionalno raspoloženje je dostiglo minimum, 2012. godine zbog hronične recesije. Te godine je istraživanje o percepciji nesigurnosti pokazalo da je 40 odsto Italijana doživelo 'visok nivo apsolutne nesigurnosti', a da je polovina stanovništva strahovala od nezaposlenosti. Od tada, trend je konstantan, pa ostali uobičajeni strahovi, kao što su strah od kriminala ili imigracije ostaju u zapećku", navodi "Gardijan".
Ipak, u prošloj godini je zabeležen veći strah od imigracije, i tri odsto više Italijana smatra da imigranti "remete ili prete javnom redu i miru", dok sedam odsto više smatra da oni predstavljaju pretnju po italijansku kulturu i identitet.
Čak 45 odsto Italijana bi "više volelo" da im se uskrati ulazak u zemlju.
Ni napad na "Šarli ebdo" nije promenio te stavove.
"Kriminal i imigracija se spominju bar kod jednog od deset anketiranih, a iako terorizam nosi jaku emotivnu notu, ta tema je daleko od italijanskog naroda", kaže Pijepoli.
Drugačiji stav imaju Španci, od napada u Parizu strah od udara džihadista na Pirinejima je znatno pojačan, što i nije čudno za zemlju koja je ne tako davno bila meta jednog od najvećih terorističkih napada na evropskom tlu.
Anketa sprovedena šest dana nakon masakra u redakciji "Šarli ebdoa" pokazalo je da čak 58 odsto Španaca smatra da je napad sličan onom iz 2004. godine u Madridu, kada je ubijeno 192 ljudi, "sasvim verovatan". Pre dve godine, to je mislilo čak 20 odsto manje stanovništva.
"Čak 64 odsto anketiranih veruje da bi džihadisti svoju metu sličnu onoj u Parizu pronašli upravo u Španiji", navodi "Gardijan".
Uz rast straha od terorizma, raste i podrška za vojne udare na grupe džihadista u Siriji i Iraku. Takvo raspoloženje je primetno širom političkog spektra.
"Osećaj nesigurnosti i želja za vojnom reakcijom idu jedno sa drugim. Ovo je velika promena, jer je u septembru 2014. godine 75 odsto Španaca smatralo da je diplomatija najbolje rešenje", navodi se u istraživanju "Metroskopije".
*
Topic: Iz stampe (Read 1034508 times)
